Срби из Чикага туже америчку фирму због "Олује"

Група Срба која је до 1995. живела у Крајини тужила је  америчку војно-консултантску фирму МПРИ (Military Professional Recources Incorporated), тврдећи да је војно опремала хрватске оружане снаге, обучавала хрватске официре и осмислила план операције "Олуја".

Тужба групе америчких држављана српског порекла,  под именом "Жртве геноцида у Крајини", предата је у среду Федералном суду у Чикагу, а тужиоци траже 10,4 милијарде долара одштете.

У тужби исписаној на 40 страница, сведоци који сада живе у Чикагу, између осталих Милена Јовић и Живка Мијић, наводе да је "Операција ‘Олуја' спроведена је с једним јединим циљем - да се убију или протерају Срби из Крајине само зато што су мањина друге нације и вере".

Америчка фирма МПРИ, коју су 1987. основала осморица бивших официра америчке војске и коју је 2000. године купило предузеће L-Z Communications, у тужби се спомиње као "учесник у геноциду".

"Операција Олуја постала је највећа копнена офанзива у Европи од Другога светског рата, а као последицу је имала убиства и нехуман однос према хиљадама Срба, насилно протеривање 200.000 Срба из њихових вековних домова, пљачку и уништавање имовине вредне стотине милиона долара", каже се у тужби и наводи да је тадашњи министар обране Гојко Шушак на састанку с представницима МПРИ-ја у октобру 1994. године, кад је са америчким предузећем склопљен вишемилионски уговор, рекао да "жели да истера Србе из Крајине".

Групу "Жртве геноцида у Крајини" на суду заступа адвокат Ентони Д'Амато, а помажу му колеге Роберт Павић, Џон Остојић и Кевин Роџерс. До поменуте своте од 10,5 милијарди долара дошли су помноживши 200.000 жртава са 25.000 долара по глави становника. Затим су на тих 5 милијарди америчких долара додали камате од пет посто годишње, што данас, 15 година касније, износи 10,4 милијарде долара. 

Операција "Олуја"

Пре 15 година, 4. августа, 200.000 војника и полицајаца из састава оружаних снага Републике Хрватске и Хрватског вијећа одбране из Босне, под врховним заповедништвом Фрање Туђмана, напало је, уз садејство бошњачке армије и прећутну подршку водећих сила Запада, заштићене зоне Уједињених нација у северној Далмацији, Лици, Кордуну и Банији.

Дан касније, 5. августа хрватска војска је ушла у готово потпуно напуштен и претходно жестоко гранатиран Книн, у којем је пре "Олује" живело више од 90 одсто Срба.

За само неколико дана сломљен је отпор Српске војске Крајине која је бројала око 30.000 војника.

Народ Републике Српске Крајине, преко 200.000 људи, натеран је на безглаво повлачење у правцу Србије и Републике Српске при чему су избегличке колоне биле под дејством хрватске артиљерије и војног ваздухопловства.

Они који су остали, а реч је о цивилима, углавном старијим и немоћним особама, били су изложени терору и након формалног завршетка операције "Олуја" 7. августа.

Тадашњи команднат цивилне полиције мировних снага УН за подручје Книна, генерал Алан Горан, на крају своје мисије написао је у извештају да је полиција УН на том подручју, након доласка хрватских снага, пронашла 128 убијених српских цивила и 73 одсто уништених кућа.

Према подацима Документационо-информативног центра "Веритас" у акцији хрватске војске нестало је близу 2.000 особа, док је Хрватски хесиншки одбор саопштио да је у току операције "Олуја" убијено 670 цивила.

За злочине почињене у "Олуји" тужилаштво Хашког трибунала оптужило је тројицу хрватских војних и полицијских генерала, Анте Готовина, Младен Маркач и Иван Чермак. Суђење је у току, а тужилаштво је за Готовину тражило 27 година затвора, за Маркача 23, а за Чермака 17 година.