Санадер поднео оставку

Премијер Хрватске Иво Санадер поднео је оставку на све функције, државне и партијске.

"Ову одлуку нисам донeо олако, већ након дубоког размишљања", рекао је Санадер на конференцији за новинаре у Банским дворима. "Због личних разлога дајем оставку на место премијера и председника странке. Нећу се кандидовати за председника Републике Хрватске".

Санадер је, такође, рекао да се повлачи из политике. Разлог овакве одлуке првог човека ХДЗ-а су проблеми у преговорима са Европском унијом.

"Не могу рећи да мој одлазак нема везе са проблемима у преговорима са ЕУ", рекао је Санадер.

"Хвала Богу, нисам болестан. Време је за неке друге људе", рекао је Санадер, децидно одбацујући могућност да се у будућности поново бави политиком.

"Никада нисам бежао пред проблемима и изазовима", рекао је Санадер, одговарајући на критике да се из полике повлачи у, за Хрватску, тешком тренутку.

Санадер је, истовремено, рекао да је поносан на све што је урадио као хрватски премијер, јер је та држава "испунила стратешке циљеве".

"Чланица смо Савета безбедности УН и НАТО, а на прагу смо уласка у ЕУ, што је сада само политичко питање за које очекујем да ће се решити кроз три месеца", рекао је Санадер.

Још јуче је договорено да ће Сандера, како је сам предложио, на месту премијера и председника странке заменити Јадранка Косор.

Како јављају хрватски медији, Андрија Хебранг је добио 24 сата да одлучи жели ли бити ХДЗ-ов председнички кандидат.

ХТВ јавља да је јутрос у Сабору ненајављено одржана седница Клуба ХДЗ-а, на којој су били готово сви министри.

Месић и Санадер о даљој процедури

Председник Хрватске Стјепан Месић разговарао је с Ивом Санадером о процедури која следи након што је он поднео оставку на место премијера, саопштено је из кабинета хрватског председника.

Како преноси Хина, састанку су присуствовали и потпредседница Владе Хрватске Јадранка Косор и потпредседник Сабора Владимир Шекс.

Месић је, како је саопштено из његовог кабинета после састанка подсетио да је "институт оставке иманентан демократским системима" и да у таквим системима, односно у парламентарним демократијама "оставка премијера ни на који начин не треба, па чак и не сме да уздрма цели систем".

"Председник Републике ипак не може а да не изрази чуђење избором тренутка у којем је досадашњи премијер одлучио да објави свој одлазак, јер нема никакве сумње о томе да је Хрватска у врло озбиљној, може се чак рећи критичној економској ситуацији, као и да су наши преговори о приступању ЕУ запели због блокаде суседне Словеније, због чега су погоршани и односи с том земљом", наводи се у саопштењу, преноси Хина.

Додаје се да криза владе у таквим околностима, "ма колико да све институције и даље раде свој посао", не доприноси стабилности земље и да ће неизбежно изазвати недоумице у иностранству.

Месић је оценио да је, у целини, добро сарађивао с досадашњим премијером, посебно на плану европске политике.

Према хрватском закону о влади, подношењем оставке председника Владе сматра се да су оставку поднели сви чланови владе коју је Санадер водио од средине јануара 2008. године.

Владу је чинила коалиција Хрватске демократске заједнице, Хрватске сељачке странке, Хрватске социјално-либералне странке и представника националних мањина.

Премијер оставку подноси Сабору, а ако је Сабор прихвати, распушта владу. На основу расподеле посланичких места у Сабору и обављених консултација, председник Републике потом би требало, према Уставу, да повери мандат за састављање владе особи која ужива поверење већине посланика.

Ако се у року од 30 дана не изгласа поверење новом мандатару и члановима које предлаже за састав владе, председник Сабора о томе треба да обавести председника Републике који би одмах морао да донесе одлуку о распуштању Сабора и истовремено да распише ванредне парламентарне изборе.

Званичници ЕУ о оставци Санадера

Председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо изјавио да изванредно цени допринос Иве Санадера хрватском путу према евроатлантским интеграцијама.

"Захваљујем Санадеру на његовој преданости европским интеграцијама и на вишегодишњој доброј сарадњи", рекао је Барозо, преносе хрватски медији.

Комесар за проширење Оли Рен рекао је да је такође ценио рад Санадера иако су се понекад расправљали о тешким темама.

"Његово вођство и приврженост европским интеграцијама користило је напретку који смо учинили", рекао је Рен.

Рен очекује брзо решавање питања хрватског премијера како би се могле наставити важне реформе које су преостале у припремама за чланство. Додао је да Европска комисија тај циљ снажно подупире.

"Важно је да Хрватска настави са европским интеграцијама како би на време завршила преговоре, а то значи да је потребно одблокирати преговоре", рекао је Рен. Одбио је да коментарише какве ће последице Санадерова оставка имати на решавање хрватско-словенског граничног спора.

Карл Билт, министар спољних послова Шведске рекао је да "постоји тренутак у животу када пожелите да радите друге ствари", и да поштује Санадерову одлуку. 

Важан за помирење у сложеном делу Европе

"Био је врло важан глас за европску интеграцију и сарадњу у својој земљи и регији, као и за помирење у веома сложеном делу Европе", додао је Билт.

Европски заступник и спољнополитички портпарол немачке Хришћанско-социјалне уније у Европском парламенту Бернд Пошелт жали због оставке Санадера.

За такав развој догађаја окривио је Европску унију и њену политику око пријема Хрватске.

"Лицемерје ЕУ присилило је великог Европљанина Иву Санадера на оставку", сматра Пошелт.

Пошелт сматра да су Рен и шведско председништво погрешили кад су хрватско-словеначки гранични спор прогласили искључиво билатералним питањем. "Тиме су изазвали кризу у Хрватској, земљи која је важна за стабилност целог континента", оценио је Пошелт.

Страни медији о шоку за Хрвате

Сви водећи страни медији пренели су вест о Санадеровој оставци.

Би-Би-Си јавља да је одлазак премијера "шокирао Хрвате", јер су очекивали његову кандидатуру на предстојећим председничким изборима.

Портал Index.hr примећује да страним медијима, иако подсећају како је Санадер својим политичким потезима увео Хрватску у НАТО савез и довео је на праг уласка у Европску унију, није промакло у каквој се кризи земља нашла у време Санадерове владавине.

"Недавно се суочио са све већим економским проблемима. БДП у Хрватској је у првом тромесечју пао за чак 6,7 посто, што је највећи пад у последњих 10 година", преноси АП.

Словеначки премијер Борут Пахор изјавио је у Будимпешти да је оставка хрватског премијера  "унутрашња ствар Хрватске" и изразио наду да ће та земља наставити преговоре о приступању ЕУ.

Пахор је рекао и да се нада да Санадерова оставка неће утицати на погранични спор Словеније и Хрватске, рекао је Танјугу портпарол словеначке владе Петер Бајец.

Биографија Ива Санадера

Иво Санадер рођен је 8. јуна 1953. године у Сплиту, где је завршио основну школу и гимназију.

Студије књижевности, компаративну књижевност и романистику завршио је на Филозофском факултету у Инсбруку, где је 1982. године докторирао.

У Тиролу у Аустрији, 1990. године, основао је Хрватску демократску заједницу, на чије је чело дошао након смрти лидера странке Фрање Туђмана.

За посланика те партије у хрватском Сабору први пут је изабран 1992. године. У августу исте године постаје министар за науку и технологију, а већ у јануару 1993. године, заменик министра спољних послова.

Од 1995. године био је шеф кабинета тадашњег хрватског председника Фрање Туђмана и главни секретар Већа одбране и националне сигурности.

Политички успон доживео је након смрти лидера ХДЗ-а Фрање Туђмана 1999. године. У априлу 2000. године, Санадер је изабран за новог лидера партије, што је потврђено и на страначким изборима, две године касније.

Трансформисао је и модернизовао ХДЗ и преобразио у "демократску европску конзервативну странку".

На парламентарним изборима, у јануару 2000. године, поново је изабран за заступника у Хрватском сабору. У том мандату вршио је и дужност потпредседника Одбора за спољну политику.

Два пута је биран за премијера Хрватске - први пут 23. децембра 2003. године, а други пут, 12. јануара 2008. године.

Објавио је две књиге "И ружичасто је црно" и "Феномен парфема", а у сарадњи са Антом Стамачем саставио је антологију хрватске ратне лирике, која је преведена на десетак језика.

Написао је више научних и стручних текстова из области историје књижевности, политике и дипломатије. Члан је Друштва хрватских књижевника и Хрватског ПЕН центра.