Приватизација Луке Бар добитак за три државе

Тендер за приватизацију Луке Бар биће расписан у августу. Међу заинтересованима за ову приватизацију је и Србија, чији је је Црна Гора четврти спољнотрговински партнер, будући да би тиме српска привреда добила излаз на Јадранско море.

Преко барске луке, која данас ради с пола капацитета, обавља се највећи део робне размене Србије са Италијом, која је други спољнотрговински партнер наше земље.

Подгорица планира да у државном власништву остави земљиште и акваториј Луке, као и газдовање над течним и расутим теретима. Концесија се даје за контејнерски и генерални терет, на период од три деценије, уз могућност продужења за још 15 година.

"Најважније би било да доведемо некога из индустрије ко има велике референце. Некад нам се чини да смо грешке правили у пројектима, где су цифре имале већу улогу него присуство на тржишту или пословне везе. Много пута смо разговарали са потенцијалним партенрима, не занмо колико је ко озбиљан, нема чврстих понуда на столу", рекао је министар саобраћаја и поморства Црне Горе Андрија Ломпар.

Министар за инфраструктуру Србије Милутин Мркоњић сматра да без српске привреде и барска лука губи на интензитету: "Веома смо заинтересовани и са нестрпљењем очекујемо тендер. Не видим да би ико могао боље и пре да ускочи од срппских предузећа и привреде".

Недостатак инфраструктуре

Кроз Луку Бар, данас пролази само 20 одсто робе из Србије. Највише посла јој узимају Копар и Ријека. Неку робу, попут гвожђа из Смедерева, Бар је успео да преусмери ка својој луци. Житарице из Војводине, међутим, и поред најбољег силоса, који лука има, готово се не извозе  преко Бара. У овом случају, проблем представља скок цена црногорске железнице.

"Према подацима које имамо, 1.300.000 тона житарица је изашло из Србије, а преко Бара је прешло 4.000 тона. Видите сада колико је утицао скок цена железнице", каже Слободан Пајовић, извршни директор Луке Бар.

Пун капацитет Луке Бар је 5.000.000 тона робе годишње. Када ће моћи да га оствари умногоме зависи од реконструкције пруге Београд - Бар и изградиње аутопута од Бара до Београда.

Да би се пругом, којом данас пролази четвртина капацитета, превезло пројектованих седам милиона тона робе годишње, треба уложити 250 милона евра, поцењују у Влади Србије. Још половину те суме, кажу, треба уложити у Луку Бар, која онда неби имала конкурента у региону.

"Данас у Румунији имате 16.000 предузећа из Италије, која имају велику муку са транспортом. На релацији Бари-Бар-Београд и даље према Букурешту, релизовали би свој пројекат приласка и уласка у Румунију", тврди министар Мркоњић.

Када би се сви послови реализовали, каже Мркоњић, на добитку би били и Србија и Црна Гора и Италија. У наредне две до три године упослио би се велики број предузећа, а то је више од 100.000 људи.