Листа непожељних Балканаца

Пошто је Западни Балкан и даље претња за националну безбедност и спољну политику САД, важење мера утврђених 2001. године, се од 26. јуна продужава за још годину дана, саопштио је амерички председник Барак Обама.

Буш је 26. јуна 2001. године донео извршну Уредбу којом се проглашава да су угрожени интереси САД због претње избијања насиља у Македонији и другим деловима Западног Балкана, као и због опструкција спровођења Дејтонског мировног споразума и Резолуције 1244 Савета безбедности УН о Косову. Та уредба била је допуњена у мају 2003. године.

Обамина изршна Уредба треба да буде објављена у Федералном регистру и упућена Конгресу.

Она предвиђа низ правних последица укључујући блокаду имовине, забрану уласка у САД и финансијских трансакција за хашке оптуженике и око 150 особа и организација које се доводе у везу с оптуженицима за ратне злочине или с терористичким организацијама.

Вашингтон сматра да те особе угрожавају мир и процес стабилизације у региону.

На црној листи су, како наводи ВОА, и бивши председник Председништва БиХ Анте Јелавић, који је у бекству у Хрватској, пошто је осуђен на десет година затвора због злоупотребе власти, Љубо Ћесић Ројс, дугогодишњи посланик у хрватском Сабору, и хашки оптуженик генерал Анте Готовина.

На списку су и хашки оптуженик Милан Мартић, супруга, син, брат и ћерка Радована Караџића, некадашњи министар унутрашњих послова Босне и Херцеговине Бакир Алиспахић, високи званичник СДА Хасан Ченгић и многи други, као и организације попут Равногорског четничког покрета или Привредне банке Источно Сарајево, која је под контролом босанских Срба.

Према извештајима из Скопља, на црној листи за Балкан је и 10 особа из Македоније, међу којима лидери партија Уједињени за Македонију и Демократске партије Албанаца, Љубе Бошковски и Мендхух Тачи.