Троје мртвих у Грчкој

Грчка је паралисана због генералног штрајка у знак протеста против најновијих владиних мера штедње, донетих да би се спречио банкрот земље. На протестима у Атини и Солуну, где се окупило више од 100.000 демонстраната, избили су нереди, а у пожару у филијали "Марфин банке" у центру Атине, погинуле су три особе.

Ројтерс је јавио да су у згради банке пронађена тела двојице мушкараца и једне жене који су се, како је у међувремену утврђено, угушили, док је АНСА пренела да се ради о две жене и једном мушкарцу.

Процењује се да је на улице Атине данас изашло 100.000 људи који су гађали полицију каменицама и молотовљевим коктелима, после чега је полиција употребила сузавац, а Министарство одбране донело одлуку да појача безбедност војних објеката у главном граду Грчке.

Пожар је избио и у две зграде грчке администрације, саопштено је из полицијских извора.

На зграду пореске администрације и на зграду полиције бачени су молотовљеви коктели. За сада нема информација да ли је у тренутку напада у згради било људи.

Грчки премијер Јоргос Папандреу је најоштрије осудио немире у Атини, а смрт троје људи у банци назвао је убиством. 

Вести о немирима у Атини изазвале су узбуну и у Бриселу. Председник Европског савета Херман ван Ромпај изјавио је да је забринут због економске ситуације у Грчкој, али да су његове мисли пре свега са породицама жртава немира.

На првим великим демонстрацијама у Солуну, након што је социјалистичка влада Јоргоса Папандреуа објавила 2. маја да је постигнут договор о финансијској помоћи са Европском унијом и Међународним монетарним фондом, окупило се око 20.000 људи који су ломили излоге продавница и ресторана брзе хране.

Парилисан живот у Грчкој 

Сви авионски летови су прекинути од поноћи а неће радити ни возови ни трајекти. Затворене су школе, болнице, пореске управе као и туристичка места, укључујући и Акропољ.

У дводневни штрајк ступили су и запослени у државном сектору, који подносе највећи терет владиних мера, а то су замрзавање плата и пензија.

Медијске куће неће преносити вести, а власници продавница су позвани да затворе радње док трају окупљања демонстраната.

Циљ владиних мера је смањивање буџетске потрошње за додатних 30 милијади евра у наредне три године, а највећи терет нових мера поднеће најмање плаћени Грци.

Расположење у земљи је тмурно, а ни новински наслови нису пуни охрабрења. "Глад и сиротиња", наслов је који је објавио булеварски дневник "Авријани", док је дневник "Елефтеротипија" написао да Грцима сада предстоје "четири године без даха. Повећање пореза, смањење плата и пензија, то се никоме не допада".

Грађани огорчени

Грци ће спас државе много коштати. Државни радио је израчунао да повећање пореза на додату вредност на 23 одсто за четворочлану породицу значи повећање трошкова од 1.000 евра годишње.

Синдикати су ужаснути због смањења плата у јавним службама за 20 до 30 одсто. Дневник "Та неа" близак Влади назвао је овај програм штедње "парним ваљком који гази службенике и пензионере".

Међу новим мерама су укидање додатака запосленима у државном сектору, увођење максималног додатка за одмор и његово укидање онима са већом зарадом, замрзавање плата у јавном сектору на период од најмање три године, повећање ПДВ-а са 21 одсто на 23 одсто и пореза на гориво, алкохолна пића и дуванске производе за 10 одсто.

Дошло је и до пада индекса на берзама у Европи и Америци због забринутости ситуацијом у Грчкој.

Инвеститори су, скептични према обећаном пакету помоћи Грчкој и страхују да би привреда еврозоне могла да буде изложена негативним последицама.

Аналитичари не верују да ће помоћ која је обећана бити довољна да заустави ширење грчких проблема и на друге чланице еврозоне.

Помоћ Грчкој нема алтернативу

Немачка канцеларка Ангела Меркел је у владиној декларацији пред посланицима Бундестага бранила милијарде вредан пакет финансијске помоћи Грчкој, као меру за коју не постоји алтернатива и нагласила да се ради о будућности Европе.

"Ради се о будућности Европе, а самим тим о будућности Немачке у Европи'', рекла је Меркел, оцениши да је у случају Грчке, реч о историјски јединственој ситуацији, која може да има драстично дејство на стабилност укупног европског простора.

"Европа се налази на раскрсници. Ми бранимо нашу монету, ако сада делујемо'', рекла је Меркел и додала да су све очи данас упрте у Немачку''.

Меркел је нагласила да верује грчком премијеру Јоргосу Папандреу и да, као поуку из кризе у Грчкој треба изменити европске уговоре и да сталним ''дефицит-грешницима'' треба привремено одузети право гласа.

Кабинет Меркелове је пре два дана одобрио закон о пружању 22,4 милијарде евра помоћи Грчкој у оквиру пакета Европске уније за спасавање те земље, о коме ће у петак одлучивати оба дома немачког парламента.

Допринос Немачке у пакету помоћи ЕУ требало би да износи 8,4 милијарде евра у првој години његове реализације. Владе чланица зоне евра и Међународни монетарни фонд су у недељу постигли споразум о обезбеђивању 110 милијарди евра зајма Грчкој током три године.