Мање туриста у Хрватској

Последњих године Хрватска је постала једна од посећенијих туристичких дестинација у Европи. Прошла, 2008. година, са посетом од 11 милиона туриста и преко 57 милиона ноћења била је најуспешнија туристичка година у историји Хрватске. Остварени приход износио је седам милијарди евра.

Светска економска криза, међутим, прети да поквари овогодишњу туристичку сезону. Од јануара до маја остварено 1.826.355 туристичких долазака, што је пад од девет одсто у односу на исти период прошле године.

У покушају да умањи страх од лоших резултата, хрватски министар туризма Дамир Бајс је напомиње да је стање у земљама које су Хрватској туристички конкуренти, према статистици Министарства туризма, још лошије.

"Чини се да су сви у већим минусима од нас. Шпанија је у дванестопостотном туристичком минусу у прва четири месеца, Француска бележи пад од 29,4 посто. Туристички доласци у Грчку пали су 7,2 одсто, у Италију 14,6 одсто, а Црна је Гора у минусу 15,7 одсто", истиче Бајс, преноси агенција Танјуг.

Индивидуални гости пресудни

Министар Бајс је навео да број резервација расте, али да још није ни близу прошлогодишњег. За сада се боље продају резервације у приватном смештају и смештајним капацитетима високе категорије.

У Далмацији није продата ни трећина хотелских кревета за шпиц сезоне. Кварнер и Истра бележе блажи пад резервација. Стручњаци сматрају да би за овогодишњу сезону индивидуални гости, који стижу сопственим превозом, могли да буду пресудни.

Хрватској у прилог не иду ни знатно ниже цене аранжмана у Турској и Грчкој. У Турској на пример "ол инклузув" услуга у хотелу с пет звездица кошта колико и полупансион на Јадрану у хотелу с три звездице.

Продаја приватног смештаја је нешто боља у односу на хотеле. Једино кампови имају прошлогодишњи ритам резервација.

Штедљиви угоститељи

У Хрватској има око 16.000 регистрованих угоститеља, од којих економски зависи још око сто хиљада запослених и њихових породица.

Смањење броје посета и те како је приматно у ресторанима и кафићима, чији се власници прибојавају не само мањег броја гостију него и другог могућег сценарија, да туристи дођу али да током одмора прореде своје изласке.

Нејвероватније је да ће већина угоститеља прво почети са штедњом енергије а потом са смањивањем броја сезонаца и властитог профита. Тек у случају крајњих економских проблема, могла би доћи у питање стална радна места. Тиме би лоша туристичка сезона могла не само да смањи приходе, већ и да утиче на повећање незапослености.

Једна трећина Немаца

У Хрватској је до сада летовало 85 одсто иностраних туриста и тек 15 одсто домаћих. Немачки туристи, који традицонално долазе у великом броју, ове године имају свега једну трећину прошлогодишњег броја резервација.

Услед драстичног пада броја страних гостију, хрватске туристичке власти су први пут покренуле јаку рекламну кампању усмерену према домаћем госту, али и потенцијалним гостима из земаља у окружењу.

Интернет кампања под називом "Постаните амбасадор хрватског туризма" првенствено је намењена младима. Са најпознатијих и најпосећенијих одредишта у "виртуелном свету", "Фејсбука", "Гугла" и "Мајспејса", госте ће на хрватску обалу позивати познате личности.