Послератне ликвидације утемељене одлуком савезника

Председник Савеза удружења бораца Народно-ослободилачке борбе Словеније, Јанез Становник изјавио је да су послератне ликвидације биле правно основане и утемељене одлуком антифашистичког савеза односно његових вођа Рузвелта, Черчила и Стаљина.

У разговору за словеначку агенцију СТА, на скупу борачких организација бивших jугословенских република, Становник је рекао да је руководство победничке алијансе одлучило да иде на уништење нацизма, а не само на победу над њим.

"Значајна одлука савезника је била да се статус ратног заробљеника не даје осумњиченима за ратне злочине. Због тога су Американци и Енглези те осумњичене називали разоружаним непријатељским лицима, и изричито наглашавали да их тако називају како им не би признали статус из Хашких или Женевских конвенција", објаснио је Становник.

"Недостатак те одлуке је био у томе што није предвидела могућност војног суђења, већ индивидуалне арбитрарне одлуке. Тако је код источних и западних савезника дошло до тога што се данас зове послератне ликвидације, а људи су губили животе без правог суђења и без изрицања праведне пресуде", рекао је председник СУБНОР-а Словеније.

У току Другог светског рата криминалне радње су се дешавале свуда. Послератне ликвидације су за сваку осуду, али одлуке савезничког руководства су представљале "ново, послератно нирнбершко право", које је, имало читав низ правних недостатака, сматра Јанез Становник.