Хрватски врх спровео прогон Срба из Крајине

Хрватски војни и политички врх, укључујући оптужене генерале Анту Готовину, Ивана Чермака и Младена Маркача, планирао је и спровео план прогона Срба из Крајине и тиме се касније хвалио, изјавио је на расправи у Хашком трибуналу тужилац Алан Тигер одбацујући тврдње одбране да тужилаштво није доказало ни један део оптужнице и захтев да се одбаце оптужнице против тројице генерала.

Тужилаштво у Хагу на суђењу хрватским генералима за ратне злочине за време и након операције "Олуја" из 1995. не одустаје од тезе о злочиначком подухвату протеривања Срба из Хрватске.

У одговору на тврдње одбране тројице оптужених, тужилац Тигер је изјавио да се на основи брионских разговора председника Фрање Туђмана са сарадницима и исказа тадашњег америчког амбасадора у Хрватској Питера Галбрајта види да Туђман, као ни они којима се окружио, није желео Србе у Хрватској јер су вишенационалне државе за њега у основи биле нестабилне, а Срби били претња.

За одбрану тезе о злочиначком подухвату, Тигер је рекао да су хрватске власти, на челу с Туђманом, артиљеријском паљбом, разарањем, пљачком и застрашивањем присилно уклониле Србе из "до тада заузетих хрватских подручја".

Јасна намера да се протерају Срби види се и из Туђманових изјава на састанку на Брионима уочи Олује 31. јула 1995. године, на коме је према оптужници, скован злочиначки подухват, као и из његових говора након "Олује" кад је рекао да је Хрватска сада чиста као у време краља Звонимира.

Напади на цивилне, а не војне циљеве

Тужилац Едвард Русо говорио је о делу оптужнице која оптужене терети за неселективно гађање Книна и других градова у Крајини, рекавши да сви докази упућују да су напади били усмерени на цивилне, а не војне циљеве, што показује јасну намеру да се српско становништво застраши и присили у бекство.

Поменуо је исказе сведока по којима је само у артиљеријском гађању Книна погинуло између 50 и 75, а рањено између 30 и 40 цивила.

Тужилац Саклен Хедерали говорио је о тачки оптужнице која хрватске генерале терети за пљачку и паљевину српске имовине и за убиства српских цивила након Олује, истичући да су се ти злочини чинили јавно, као и да војна и цивилна полиција нису интервенисале према починиоцима.

Закључио је да су ти догађаји одражавали политику или, у најблажем случају, прећутно одобравање хрватских власти.