Санадер: Решимо прво лакша питања

Председник Владе Хрватске Иво Санадер оценио је да је значај његове посете Београду обновљање дијалога две земље и оснажена свест да су хрватско-српски односи темељ стабилности у региону.

Санадер је остао при ставу да спорна питања, попут међусобних тужби пред судом у Хагу, захтевају време и да их треба решавати постепено.

"Увек, у свакој ситуацији, треба разговарати. Имали смо тешку прошлост, али желимо градити другачију будућност и то је оно што карактерише ову генерацију политичара", рекао је Санадер у интервјуу Танјугу.

Хрватски премијер се, поткрепљујући ту тврдњу, позвао на пример Француза и Немаца, "до јуче највећих непријатеља у европској историји, који су ратовали вековима, а данас су темељ Европске уније, а њихова сарадња је окосница европских интеграција".

"То сутра, на југоистоку Европе, могу и морају бити Хрватска и Србија", уверен је Санадер.

Хрватски премијер је нагласио да владе Србије и Хрватске треба у директним разговорима да решавају отворена питања и да им за тако нешто "не треба нико трећи, са стране, уз сво уважавање и поштовање пријатеља из Европе".

Санадер је рекао да је исто тако, без сугестија "са стране" 2003. године, после своје прве победе на парламентарним изборима, проценио да је СДСС-у Милорада Пуповца место у владајућој коалицији, а нико у Европи, али ни у Хрватској, није знао да ће он то предложити мотивисан истинским уверењем да ће то довести до помирења хрватског и српског народа.

Говорећи о нерешеним проблемима, хрватски премијер је рекао да је у Београду разговарао и о питању међусобних тужби две земље пред судом у Хагу, али је остао при ставу да је то "тешко питање на које не треба паушално давати одговор".

Санадер је нагласио да није добро то што се уочи његовог доласка у Београд створила атмосфера да ће се решити и то, поред осталих тешких отворених питања.

"Не, ми ћемо решавати питање по питање, и мудри политичари, а ја претпостављам да то јесмо и ми у Загребу и наше колеге у Београду, решавају најпре она лакша питања", уверен је Санадер.

Дуг пут до обнове поверења

Када је реч о проблему повратка избеглих, Санадер каже да је то питање решено у политичком смислу, мада још има проблема у конкретној реализацији.

На питање може ли се нешто учинити на повратку поверења код Срба који би да се врате у своје домове у Хрватској, Санадер је приметио да обнова поверења траје дуже него политичка воља да се та питања реше, да се она може и опструисати, али да се не може ни наметнути.

Поред тога, додао је, треба створити и услове за повратак, пре свега радна места: "Зато хрватска влада чини све да мотивише предузетнике и инвеститоре да управо у тим подручјима отварају своја предузећа".

Хрватски премијер је додао да је један од проблема који потичу из рата и проблем несталих особа. Санадер је рекао да у Хрватској још око 1.100 породица тражи своје најмилије и да им се мора рећи истина, као и Србима који живе у Хрватској.

Премијер Санадер је оценио да коалиција његовог ХДЗ-а и СДСС-а функционише добро јер је обема странкама заједничка борба за бољи живот грађана, без обзира које су националности.

"СДСС је постала странка која се не брине само за питања Срба у Хрватској и српске заједнице у Хрватској, него је занимају сви друштвени проблеми и заједно с нама врло активно у томе суделују", рекао је Санадер.

Мањак демократије темељ неспоразума

На питање где види темељ неспоразума између два народа, Санадер је рекао да су Србија и Хрватска после 1945. године, за разлику од Западне Европе, заостале у демократском развоју: "Остали смо у комунистичком тоталитарном режиму где нисмо могли развијати демократска размишљања, демократске институције, демократски дијалог. Мислим да смо остали ускраћени за 50 година, односно 45 година развоја", рекао је Санадер.

Санадер је, међутим, нагласио да себи неће дозволити луксуз да као премијер и одговоран политичар губи време на размишљање о прошлости, јер га занима шта може да уради за Хрватску и њене грађане.

"Препустимо историју историчарима. У Хрватској се још води битка између партизана и усташа. А та битка је завршена '45. године поразом усташа".

Начело међусобне помоћи

На питање, да ли је реална могућност да Хрватска уступи документацију коју је неопходно превести у процесу европских интеграција Србије, премијер Санадер је одговорио потврдно. Он је додао да се о томе разговарало са представницима државног врха Србије, али и о томе шта Хрватска може добити од својих партнера заузврат.

"То је нас доста коштало и нисам за то да све земље, које разумеју хрватски језик и које могу то врло једноставно превести на свој језик, имају исти тај трошак и исти тај пут. Идемо скратити то. Данас у свету вреди начело међусобне помоћи, односно реципроцитета", подсетио је Санадер.

"Међутим, то још увек није актуелно јер треба најпре одрадити пуно посла. Србија треба добити што пре статус кандидата па онда почети преговоре и тада то постаје актуелно. До тада ћемо се договорити", рекао је Санадер.

Хрватски премијер је поновио да ће Хрватска подржати европски пут Србије. "Нећемо кад будемо и у НАТО-у и у Европској унији да користимо позицију члана да бисмо уцењивали суседе", закључио је Санадер.

Не сме бити препрека за робу из Србије

Санадер је изјавио је препреке за пласман роба из Србије на хрватском тржишту убудуће не би смеле да постоје, одбацујући наводе да је разлог одсуства значајнијих количина српских производа у хрватским продавницама политичке природе.

"Пре него неки хрватски или српски производ освоји западноевропско тржиште, ако је доброг квалитета и приступачне цене, мора бити приступачан и хрватским и српским купцима, па нека они одлуче који ће купити", рекао је Санадер.

Хрватски премијер је додао да су примедбе српских менаџера да имају проблем са пласманом робе у хрватским трговачким ланцима биле један од разлога што је у званичну посету Београду, крајем минуле седмице, повео "врло јаку делегацију, коју је предводио потпредседник владе", који је уједно и министар привреде, у чијем је ресору енергетика, као и водеће људе из предузећа која већ сада имају врло развијену сарадњу са партнерима у Србији.

Премијер Хрватске је у том контексту најавио што скорији састанак министара саобраћаја две земље, који би требало да припреме потписивање уговора о ваздушном саобраћају, посебно обнављање линије Загреб-Београд, о чему је такође било речи за време његове посете Београду.