Екуменизам на делу – бечка Црква Фрање Асишког постала Богородичин храм

У бечкој Цркви Фрање Асишког одржана је свечана примопредаја којом је она постала Богородичин храм Аустријске епархије Српске православне цркве. Примопредаји су присуствовали високи званичници обе црквене хијерархије, а представљали су их кардинал Кристоф Шенборн и владика аустријски Андреј.

Црква у Маjдлингу је подигнута пре четири деценије у исто време када и велико стамбено насеље на јужном потезу Беча. У међувремену, број католика у околини је пао што надбискупију ставља у дилему – или профанизација објекта или уступањe некој од сестринских цркава. Аустрија се, за разлику од преовлађујућег европског тренда, увек одлучује за ово друго.

Како је бечка епархија Српске православне цркве последњих година једна од најдинамичнијих хришћанских заједница – црква је после кратких преговора променила власника и од католичке постала православна.

"Становништво се овде променило. Мање је католика, али има других хришћана. У крају живи много православних Срба. Једном црква треба да остане увек црква и зато сам срећан због решења да Српска православна црква преузме ову цркву. Имамо истог Бога, истог Исуса Христа, у главним питањима вере се слажемо. Имамо историју која нас некад раздваја, али то је историја у прошлости", истакао је кардинал и надбискуп Кристоф Шенборн.

Ово је већ друга бечка црква у последњих десет година коју српска православна општина добија на поклон, у овом случају скоро на поклон.

"Моје срце је пуно среће зато што у овом округу у Бечу живи огроман број нашег српског верујућег народа. Овде у Бечу може да се уочи једна врло солидна побожност код нашег народа и није случајно што су наше цркве препуњене и били смо принуђени да молимо сестринску католичку цркву да нам стави на располагање још једну цркву и ми смо пресрећни што смо дошли у овај храм овде у 12. округу", поручио је владика Андреј, Епархија аустријско-швајцарска.

Екумена је технички појам, али овде су улози много већи. Да ли се православци и католици на терену, локално, осећају као припадници једног религиозног и етничког круга и да ли их њихове цркве у томе подржавају – данас у Бечу одговор је – да, оне то чине.