Сви десанти на Дрвар, докле се стигло са пројектима

Један, немачки војни десант на Дрвар извршен је 1944. Није био једини. Политичких, економских и културних десаната на овај град било је, чини се, несумњиво више. Најпре још један ратни.

Добрила Штрбац 1995. године је морала да напусти свој дом са двоје деце.

"Кад сам се вратила, нисам могла у мој стан. Oвај стан је био заузет од Хрвата, изнајмила сам други стан", каже Добрила.

После повратка који је започет 1997. године, сачекао их је још један, не мањи изазов. Опстанак. Ово место на граници са Хрватском заобилазили су новац, пројекти и политичари.

Некада је овде радило пет фабрика. Од рата није отворена ниједна. Данас се живи углавном од прераде дрвета. Добрила је радила у фабрици тепиха.

Она каже да се врло мало тога променило од момента кад се вратила до данас и да је уништено и оно што је затечено.

"Пензионер сам, имам 250 марака, милина, шта да вам кажем", каже пензионер. 

После борбе за повратак имовине, али и српски језик и историју у школама, мештанима Дрвара неке ствари су и даље далеко.

"Постоји само примарна здравствена заштита, и наши медицински радници се суочавају са проблемом да уколико буде неки хитан случај, возе пацијента у Ливно које је 120 километара или у Бањалуку", каже Душица Рунић, начелница Дрвара.

Још је теже чини се допрети до власти Федерације.

"Та комуникација је једносмерна најчешће - шаљемо захтеве, аплицирамо на јавне позиве, ако 10 захтева пошаљемо, деси се да позитивно добијемо одговор на један", објашњава Рунићева.

"Сви развојни пројекти као у Титово време заобилазе Дрвар. Ми смо из РС дали статус у погледу лечења - да сви људи из Дрвара имају статус домаћих људи из РС. Ми смо дигли Дрвар у неком нивоу, поново се јавила стагнација. Покушаћемо да дигнемо ниво дома здравља, школа. Дрвар не може да то реши без наше помоћи и без помоћи Србије", каже Милорад Додик, српски члан Председништва БиХ.

Дрвар је друга општина у Федерацији БиХ у којој живе већином Срби, а која је од Србије добила највише средстава. Ове године милион евра за пројекте попут водовода, али и измиривање дугова и обавеза породиљама.

Отворена је и фабрика "Јумко" у којој ће радити 100 жена, за почетак, за плату од 250 евра.

"Већина жена је незапослена, нису имале прилику да се запосле, можда неке кладиониоце, продавнице, чак и пилане. Ово је ретка прилика кад можемо да се запослимо", каже Николина Грубар.

Ретке су прилике и за младе па све више њих одлази из овог места. 

Од статуса града из Титовог периода, остали су само називи улица и објеката, најпознатија је Титова пећина која је током Другог светског рата служила као склониште Јосипу Брозу.

Јелена Дешић, новинарка Радио Дрвара и агенције Срна каже да је Титова пећина тренутно затворена. Прошле године услед елементарних непогода одрон је уништио бараку у Титовој пећини.

"Медијски смо покушали да пробудимо свест у власти БиХ, да се помогне реконструкција пећине, Влада Федерације одборила је 50 хиљада марака, међутим, та средства нису пребачена на општину Дрвар", каже Дешићева.

Почетак туристичке сезоне је мај, 25. на Титов рођендан, очекивано долази највише туриста. Међутим, далеко мање него пре последњег рата.