Бошковић: Хибридни агресори делују и из Црне Горе

Све ове активности, како је оценио Предраг Бошковић, доминантно су биле концентрисане на политички, информациони и сајбер домен.

"С обзиром на то да је текућа година изборна, већ смо свједоци пораста малициозних активности, у првом реду дезинформационих кампања о разним битним политичким, економским и друштвеним темама, којима се настоје дискредитовати највиши политички званичници и изазвати немир и несигурност у јавности, као и сајбер напади на информационе системе државне администрације и средства јавног информисања", рекао је Бошковић у интервјуу Дневним новинама.

Истиче да у прилог таквом развоју догађаја говори и оркестрирана кампања покренута од одређеног броја медија у земљи, региону и шире, у којима се тенденциозно извештава о недавно усвојеном Закону о слободи вероисповести и уверења и правном положају верских заједница, која има за циљ дестабилизацију политичке и безбедносне ситуације у земљи.

"Оно што Црну Гору чини специфичном и осјетљивом на овакве ударе у односу на неке друге државе јесте што ми имамо поједине хибридне агресоре у окружењу и унутар наше државе, оличене у политичким партијама, невладиним организацијама, вјерским заједницама и појединцима који добровољно или под притиском изигравају улогу тројанског коња у друштвеном и политичком животу Црне Горе", наглашава Бошковић.

Говорећи о Закону о слободи вероисповијести, Бошковић је рекао да Црна Гора као демократска држава има уставну, међународно-правну и историјску одговорност да сва питања у вези са слободом вероисповијести уреди модерним законом, по највишим међународним стандардима.

"Усвајање новог закона, који ће уредити корпус вјерских права и слобода, а посебно положај вјерских заједница и њихових односа са државом, у складу са уставним одредбама и правном тековином ЕУ, било је неопходно. Њиме је замијењен закон из 1977. године, који више не одговара ни времену, а ни приликама", рекао је Бошковић.

Новим Законом се, тврди, пре свега утврђују важна питања културног идентитета грађанске Црне Горе: докле досежу права и обавезе верских заједница, регулише се процедура регистрације, односно евиденције верских заједница и на јасан и транспарентан начин решава питање државне имовине, што је у интересу свих грађана Црне Горе.

"На изборима смо добили подршку и мандат грађана да ово питање, заједно са осталим, ријешимо у духу очувања Уставом загарантоване грађанске Црне Горе. Ово јесте јако битан тренутак за Црну Гору и она је изложена застрашујућим нападима који негирају и њено постојање", закључио је Бошковић.