Тајне везе Сарајева и Техерана – да ли је Солејмани током рата долазио у БиХ

Генерал Касем Сoлејмани, командант елитне јединице Иранске револуционарне гарде, убијен је 3. јануара у Багдаду, у америчком нападу дроном. Како је Доналд Трамп објаснио – одобрио је тај напад, јер је организација коју је предводио Солејмани и која је више од 20 година руководила тајним операцијама у иностранству, сада планирала "директне и злокобне нападе на Америкнце".

Само дан пошто су хиљаде Иранаца присуствовале Солејманијевој сахрани, пред амерички Конгрес стигао је предлог резолуције са додатним појашњењима – Солејмани је планирао нападе и у Немачкој, Турској, Бугарској, али и Босни и Херцеговини.

"Тај извештај треба посматрати из два угла. Прво, Американци сада морају да оправдају чин погубљења Солејманија, а са друге стране амерички Конгрес да би усвојио неку одлуку, тражи доказе. Значи они не смију неистине да пласирају пред те комисије у Конгресу и сигурно да су понудили доказе за жестоке оптужбе које су им дате и не смијемо их одбацити као спин", сматра декан Факултета безбедносних наука у Бањалуци Предраг Ћеранић.

"То се сад појављује у Америчком конгресу, а заправо долазак муџахедина и шиитске и сунитске провенијенције у БиХ су организовале САД, то је општепозната ствар и изведено је преко Техерана, ту је била нека врста сабирног центра, па онда преко Загреба и онда средња Босна ту око Зенице гдје је Џаферовић службовао", каже професор политичких наука Ненад Кецмановић.

И тако долазимо до друге вести која је узнемирила регион. Наиме, поједини медији, позивајући се на добро обавештене изворе у Сарајеву, преносе да се Солејмани током рата сусрео са садашњим чланом Председништва БиХ Шефиком Џаферовићем. У то време ратни командант центра јавне безбедности Зеница Џаферовић, данас демантује писање штампе. Наводи да му се то смешта из Београда, јер "једини говори о злочинима које су током рата у БиХ починили Срби".

Упућени кажу Солејмани је долазио, Сарајево тврди да су то спекулације

Ипак, нису ту вест само медији у Србији објавили. Чак и Аваз, који је у власништву Фахрудина Радончића, актуелног министра безбедности чија је странка у Сарајеву у коалицији са СДА, пренела је исту вест на насловној страни.

Упућени кажу – Солејмани јесте долазио у БиХ током рата, као што Џаферовић јесте био задужен за јавну безбедност на подручју Зенице у то време.

"Те 1992. године радио сам у обавјештајној служби и јако се добро сјећам да је у јуну или јулу мјесецу једна висока иранска делегација дошла на Игман и путем телефона контактирали су кабинет Алије Изетбеговића, ми смо успјели да пресретнемо те телефонске разговоре који су се у првој фази одвијали на енгленском језику, а касније су користили фарси и сјећам се да је била договорена сарадња у стратешком и војном смислу. Нису могли доћи у Сарајево, али су дошли у Зеницу. Ако је Џаферовић био задужен за ту регију онда је логично да је и он био присутан на том састанску са високом иранском делегацијом", каже Ћеранић.

Тих ратних година, бошњачки лидери интензивирају своје везе са Ираном. Иако је Сарајеву најближи партнер Турска, током деведесетих у рату у Босни виђено је такво јединство муслиманског света какво се не памти још од случаја Палестине. Припадници Иранске револуционарне гарде били су инструктори Армије БиХ. Занимљиво да иако су Техеран и Вашингтон у сукобу још од Исламске револуције 1979. године, у рату у БиХ помагали су исту страну.

Они су тако кршили резолуцију Уједињених нација која је забрањивала дотурање оружја само једној страни, појашњава Кецмановић који каже да – како су Техеран и Вашингтон имали традиционално лоше односе, онда је та линија преко Техерана била одлична америчка камуфлажа.

О свему томе, као и о евентуалном доласку Солејманија у БиХ токoм рата – данас у Сарајеву не желе да говоре. Како кажу – то, као и наводи о његовом сусрету са Џаферовићем, само су спекулације о којима не постоје поуздани подаци.

С друге стране, професор Кецмановић каже да постoје фотографије на којима је сам Алија Изетбеговић дочекивао муџахедине и да – како су то биле делегације на највишем новоу – сасвим сигурно ту је морао бити и Солејмани.

Солејмани: "Наравно да сам био" 

"Наравно да сам био!" Тако је на питање новинара хрватског Вечерњег листа о БиХ одговорио Солејмани. Као пише Вечерњи, "гдје год муслимани требали помоћ, ја сам ту. Нисам био дуго. Надам се да је сад у реду и да тамо више неће бити рата", изјавио је пре неколико година Солејмани.

Солејмани је већ 1992. имао 20 својих специјалаца у Армији БиХ, а касније је додатно ангажовао још припадника Иранске националне граде, који су били стационирани у Какњу, Високом, Зеници, Фојници и на Игману. Практично то је била зона одговорности Џаферовића, али од 1992-1994 и више рангирани функционери СДА били су задужени за везу са Иранцима.

"Ту треба поменути Омера Бехмена, ван Босне мање познато име и он спада у тај најужи круг у врху СДА који има одређене заслуге као младомусиман у том периоду и он је био амабасадор БиХ у Техерану, тако да везе озбиљније од Џаферовића постоје, само што је посебно незгодно, јер је Џаферовић сада у функцији члана Председништва БиХ, он је човјек који је имао те контакте и који се дуго спомињао као неко ко је имао увид, а није спријечио сурове ликвидације заробљеника", каже Кецмановић.

Иако су неки од бораца из одреда Ел муџахид добили босанске пасоше, самим тим и прилику да шире свој утицај, крај рата у БиХ истовремено је и почетак краја иранског утицаја.

Ћеранић и Кецмановић подсећају да је по завршетку рата расформиран камп на Погорелици код Сарајева, камп који је представљао иранску везу, као и да су тад на инсистирање Сједињених Држава склоњени водежи људи тог кампа, који су у ствари били и најближи сарадници Алије Изетбеговића. Друга је ствар, појашњавају и Ћеранић и Кецмановић, што су ти људи само скрајнути из јавног живота, али и даље су задржали утицај у врху СДА.

Готово четврт века по завршетку рата, упућени тврде да је иранска веза оставила траг и у данашњој Босни, иако је сада формални утицај Вашингтона у Сарајеву већи. Слике погреба Солејманија, за чију је ликвидацију Америка преузела одговорност, чак су појачале симпатије према Ирану код великог дела становника Балкана.

"Општепознато је да су руске ваздушно-космичке снаге биле пресудне у сламању тзв. Исламске државе на Блиском истоку и да су дјеловале са иранским снагама и мислим да се кроз то савезништво са Русијом у једном посебном смислу промијенио однос према Ирану и стога су и услиједили неки изрази емпатије поводом убиства Солејманија. Међутим, ми као народ смо познати по томе што имамо кратко памћење па смо вјероватно и заборавили улогу Солејманија у рату у БиХ која је била против Срба свакако", каже декан бањалучког Факултета безбедносних наука.

За скоро 30 година, колико је прошло од времена рата у Босни и Херцеговини, много тога се променило. Улогу Ирана у Босни преузела је Ердоганова Турска, Америка је и даље на својим позицијама, а Иран полако постаје непријатељ Америке број 1.

За Србију је битно да је Иран једна од утицајнијих земаља која не признаје независност Косова.