Источна Европа се бори са депопулацијом, може ли ЕУ да помогне

Први пут у новијој историји, Србија има мање од седам милиона становника. Статистике показују да је сваке године становништво Србије мање за 37.000 људи. Сличан проблем постоји у целом региону, али и у многим земљама чланицама Европске уније, посебно оним из источне Европе. Хрватска, која тренутно председава Унији, жели да се о овом питању разговара на европском нивоу.

Већ више од шест година Хрватска је чланица Европске уније, али остварење овог циља имало је и своју лошу страну – од 2013. године до данас око пет одсто становништва емигрирало је у богатије земље чланице Уније.

Популација се годишње смањује за 16.000 људи. У томе Хрватска није усамљена, чак десет земаља чланица забележило је пад броја становника у прошлој години.

Премијер Хрватске Андреј Пленковић каже да је то егзистенцијални проблем и да Европа треба да проучи механизме да би се преокренуо овај тренд.

"Наша идеја, због које смо покренули ово питање на нивоу ЕУ, јесте да Европска комисија проучи кретање становништва, миграције из руралних ка урбаним зонама, из неразвијених у развијеније чланице ЕУ, да установи мере које су биле успешне у неким земљама и предложи инструменте да би се одговорило на овај проблем", истиче Пленковић.

Шта је решење?

Да би одговорила на одлив становника, Пољска је дискретно отворила врата за имигранте из Украјине. Ипак, пријем миграната из неевропских земаља као одговор на демографску кризу, политички је врло осетљиво и непопуларно питање у већини земаља.

Влада у Будимпешти каже да уместо миграција жели рађање мађарске деце, па зато нуди бесплатне третмане вантелесне оплодње, субвенције и пореске олакшице за породице с децом.

"Прогнозе најављују опадање радне снаге и укупне популације на нивоу целе ЕУ, али проблем је посебно изражен у источној и централној Европи. Једно од решења постоји већ годинама, а то су кохезиони фондови, на које одлази једна трећина европског буџета", каже Моника Андријеску са Института за миграциону политику.

Кохезиони фондови намењени су неразвијеним регионима ЕУ, како би ухватили корак са европским просеком, али ситуацију не олакшавају све гласнији захтеви да се они смање и преусмере на друге приоритете.

Подршка родитељима и породицама из европских фондова можда може да поправи демографску слику на дужи рок, али за многе младе људе биће и даље брже и једноставније да срећу потраже у богатијим земљама Уније.

Број коментара 18

Пошаљи коментар

Види још

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.