"У Хрватској забележен висок степен историјског ревизионизма"

Организација Хјуман рајтс воч у годишњем извештају о стању људских права у Хрватској констатује да је у тој земљи историјски ревизионизам међу највишим у ЕУ, да је током прошле године забележено неколико насилних напада на хрватске Србе и да званични Загреб није сносио последице за незаконито и насилно поступање са мигрантима.

У извештају ХРВ за прошлу годину се наводи да је у јануару у пројекту "Сећање на холокауст", коју су предводили универзитети широм Европе, "установљено да је историјски ревизионизам у Хрватској међу највишима у Европској унији".

Током године је, наводи се, забележено неколико насилних напада на хрватске Србе и додаје да су хрватска заштитница грађана и удружења цивилног друштва изразили забринутост због атмосфере нетолеранције према мањинама.

Хрватска, истичу, није сносила последице европских институција, иако је незаконито и насилно враћала мигранте у БиХ и Србију, кршећи притом законе ЕУ о избеглицама и људским правима.

"Упркос веродостојним извештајима током године о незаконитом и насилном враћању миграната у Босну и Србију, кршећи ЕУ закон о избеглицама и људским правима, Хрватска није сносила последице институција ЕУ", пише ХРВ у извештају о људским правима у Хрватској.

У извештају се додаје да је и хрватска председница Колинда Грабар-Китаровић за швајцарску телевизију "потврдила повремену употребу силе, али је касније повукла своје коментаре".

Према подацима хрватског министарства унутрашњих послова, на које се позива ХРВ, у првих осам месеци 2019. године забележено је 11.813 нових миграната и азиланата, углавном из Авганистана, Пакистана и Турске, што је 8.600 више у односу на исти период 2018.

У истом раздобљу 974 особе затражиле азил, а власти су одобриле 71 захтев за азилом, од чега и 13 из 2018.

Хрватска је известила да је на својим границама блокирала улазак 9.487 људи у првих осам месеци ове године, стоји у извештају.

По речима дечјег омбудсмана, ромска деца су најугроженија група у прошлој години са ограниченим приступом услугама, закључује се у извештају.

У периоду између јануара и септембра 2019. године, невладина организација Документа забележила је 39 предмета ратних злочина против 59 оптуженика пред судовима у Хрватској, стоји у извештају.

У истом раздобљу, 15 особа је осуђено за ратне злочине, укључујући и једну за сексуално насиље.

број коментара 2 Пошаљи коментар
(четвртак, 16. јан 2020, 15:20) - anonymous [нерегистровани]

Pravo lice

demokratske Evrope vidi se u Hrvatskoj. A sta je sa 400,000 proteranih iz Hrvatske 1995-te? I tu istu Hrvatsku vi primiste u EU?

(среда, 15. јан 2020, 13:17) - Воронцов [нерегистровани]

То је све опште познато

Али, на жалост, нико ништа против тога не чини.