Британска документа: Клинтон одбио да се САД умешају у сукоб у БиХ

Како произлази из британских докумената из јуна 1995, главни сукоб у америчкој администрацији се водио између Медлин Олбрајт, тадашње амбасадорке САД у УН-у, која је заговарала јачи амерички ангажман, и Сендија Бергера, заменика саветника за националну сигурност Била Клинтона, који је заговарао да се Вашингтон не умеша, преносе Независне.

У документу се наводи разговор између Џона Мејџора, британског премијера, и Клинтона о финансирању Снага за брзи одговор УН-а, које је требало разместити у БиХ.

Тема разговора је био напор у америчкој администрацији и Конгресу да се Бошњацима укине ембарго на оружје и да САД обуставе финансирање УН трупа.

У документу је наглашено је да је Клинтон желео да плати УН и спречи укидање ембарга, али да је био суочен с отпором у Конгресу, наводи бањалучки лист.

"Председник Клинтон нам је рекао да су чланови Конгреса наивни ако су веровали да је довољно подићи ембарго на оружје и онда мирно одшетати. Било би јако лоше када би САД сносиле кривицу за пропаст Унпрофора. Клинтон се плашио да су Босанци покушали да га намаме да учини управо то", истиче се у документу, на шта је премијер Мејџор констатовао да је илузорно да Босанци очекују да ће се САД борити на терену за њих.

Како стоји у документу, Клинтон је поручио да ни Британија ни САД – не би требало да се мешају у рат на било чијој страни.

Мејџор је одговорио да би то тако требало рећи босанскохерцеговачкој страни, а Клинтон је узвратио да ни он ни било ко од његових саветника не верује да Босанци могу добити рат ако би се УН повукао.

Силаиџић оптужио САД за саучесништво у "геноциду над Бошњацима"

Занимљив је и извештај о посети тадашњег "ратног" премијера владе у Сарајеву, Хариса Силајџића САД, када је Вашингтон, како је напоменуто, оптужио за саучесништво у "геноциду Срба над Бошњацима", пишу Независне.

"Кристофер Хил је Силајџићу данас (14. јун) рекао да је ситуација веома опасна и да ће, ако крену у велику офанзиву, Босанци бити сами. Хил је испричао да је Силајџић ово лоше примио и чак одбио изаћи на прес-конференцију", стоји у једном од докумената.

Што се тиче финансирања Уједињених нација, кроз документе се стално провлачи сумња Американаца према способности УН-а на терену.

Наглашено је и да је Олбрајтова говорила да је Јасуши Акаши, специјални изасланик генералног секретара УН-а, проблем, јер би под његовом командом, како је тврдила, Снаге за брзи одговор биле неефикасне.

У једном транскрипту разговора у канцеларији британског премијера констатовано је да је ускраћивање финансирање УН-а од стране САД "неодговорна и илегална акција".

И Педи Ешдаун је изразио разочарање што су САД одбиле да финансирају Снаге за брзи одговор УН-а, уз напомену да "УН, Босанци и британске трупе" плаћају велику цену. Питање финансирања ове УН-ове јединице је на крају решено, а у документима се кључна улога даје дипломатији Уједињеног Краљевства.

Ширак наредио француским војницима борбу до смрти

Ослобађање УН-ових војника које су Срби узели за таоце након што су почели НАТО удари било је тема бројних докумената које је недавно објавио Национални архив Велике Британије.

"Након првог таласа узимања талаца, Ширак је наредио трупама да се сваки војник радије бори до смрти него да дозволи да га узму за таоца", речено је у једном документу.

Након што су Срби ослободили таоце, у једном од докумената истиче се да су Срби потценили одлучност међународне заједнице, уз предлог да се настави психолошки, политички и војни притисак на Радована Караџића, Ратка Младића и Слободана Милошевића. Влада Британије је, како је наглашено, послала депешу у Пале, у којој је Караџићу и Младићу запретила да ће их лично сматрати одговорним ако се нешто деси британским војницима.

Међутим, напоменуто је и да је потребно и америчкој и босанскохерцеговачкој страни објаснити да се УН неће сврставати на страну Бошњака против Срба.

Било је речи и о томе да је Борис Јељцин притискаоМилошевића, али да је постојала сумња колико је имао утицаја да притисне Караџића.

УН спречио НАТО да бомбардује аеродром код Бањалуке

Осим о финансирању УН-а, много докумената говори и о употреби "двоструког кључа", односно правила да НАТО сме извести ваздушне ударе само ако се и НАТО и УН усагласе, што је посебно илустровано одбијањем Светске организације да да сагласност за бомбардовање Аеродрома "Маховљани", код Бањалуке.

"Речено нам је да су Тактичке ваздушне снаге НАТО-а предложиле да се изврши НАТО напад на Бањалуку у наредна 24 часа, као одговор на то што су два авиона одатле јуче полетела и вратила се. Овај предлог је прихватио и командант Јужног крила НАТО-а. Консултовали смо УН и генерал Хавијер је одбио дати одобрење. Услед тога, не треба очекивати било какву акцију", наглашено је у документу од 21. јуна 1995. године.