Верници са севера Црне Горе поручују да се не одричу свог индентитета

У литијама и на молебанима, већ данима народ сведочи о трајању српске вере и културе у Црној Гори – o свему што је и овде, од планина и жупа на северу, до морских обала, темељено вековима, а што чува снагу и достојанство народа који се не одриче сопственог идентитета.

Грађани истичу да су Ђурђеве Ступове и манастир Морача градили Немањићи за своје потомство.

Против Закона о слободи вероисповести, а у одбрану својих светиња, дигли су се и Пљеваљци, Мојковчани, Беранци, Колашинци, Андријевичани, Бјелопољци.

Поручују да се највише поносе храмом Св. Петра и Павла, који је задужбина нашег хумског кнеза Мирослава, брата Стефана Немање, Симеона Мироточивог.

Са натписа на уласку у храм, и данас се јасно чита ктиторски запис да цркву Светог апостола Петра подиже син Завидин, Стјепан Мирослав, кнез хумски 1196. године. За потребе баш овог храма, исписано је чувено јеванђеље, најстарији сачувани српски ћирилични рукопис.

Протојереј ставрофор Дарко Пејић, старешина цркве Св. апостола Петра и Павла у Бијелом Пољу каже да научници сматрају да је у то време, Мирослављево јеванђеље било два, три пута скупље од самога храма.

"На делу фреске види се можда најстарији сачувани црвени двоглави орао на белој позадини", наводи Пејић.

О свему непобитном, у историју уписаном, овде сматрају да нема места расправи, и не сумњају да ће успети.

Верници указују да је у Бијелом Пољу синоћ на литији било преко 15.000 људи. Сматрају да су у својој вери – већ победили.

Председник општине Беране Драгослав Шћекић напомиње да у свему лошем има и доброг.

"Хвала Богу, наш се православни народ у Црној гори ујединио и вратио себи и поштовање једних према другима", додаје Шћекић.

Док се налажу бадњаци, у дану уочи оног најрадоснијег, позива се на мир и љубав, у духу вере која већ осам векова живи у Црној Гори.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

уторак, 16. април 2024.
27° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво