Аустријанци излазе на превремене парламентарне изборе

Пред изборе за Европски парламент услед афере око видео-снимака од пре две године на којима лидер Слободарске партије Аустрије (ФПО) Хајнц Кристијан Штрахе наводној нећаки једног руског милијардера нуди државне послове за финансијску подршку његовој странци дошло је до распада коалиције са Народном партијом (ОВП) тадашњег канцелара Себастијана Курца.

Курц се одлучио за прекид коалиције са слободарцима и за превремене изборе, али је до гласања покушао да настави да влада формирањем експертске владе. Та влада је трајала свега пар дана, јер су опозиционе странке у скупштини донеле одлуку да изгласају неповерење.

Због расписивања превремених избора грађани бирају 183 посланика парламента, а страначке листе расподелиће мандате по регионалним, покрајинском и републичком принципу, на којем важи цензус од четири одсто.

Према истраживањима јавног мњења нема сумње ко ће бити победник превремених избора, али је неизвесна борба око друге позиције, а тако је неизвесно и која ће коалиција произаћи из резултата гласања.

Курцова ОВП, према истраживањима, може рачунати са око 34 одсто гласова, и тиме остаје јасно прва политичка снага у земљи.

На другом месту могла би бити Социјалдемократска партија (СПО), који би у овом тенутку могла освојити између 20 и 22 одсто гласова.

Тесно иза социјалдемократа је ФПО, којој је афера "Ибица" нанела велику штету, али не толику да је потпуно пала, пошто би, према истраживањима, за слободарце гласало око 20 одсто бирача.

Зелени поново у парламенту 

Занимљиво је да ће од превремених избора профитирати Зелени који ће се засигурно вратити у парламент, након што на изборима 2017. године нису прешли цензус.

Зеленима се овога пута прогнозира резултат од 11 одсто, а из њих била би још само странка Неос.

Током предизборне кампање ОВП је грађанима поручила да жели да настави рад на реформама, које је започела са ФПО, остављајући отворено с којим коалиционим партнером би владала.

ФПО је водила кампању усмерену на наставак коалиције са ОВП, а СПО се, критикујући владу канцелара Курца, усмерила на спречавање нове владе ОВП-ФПО.

Предизборна кампања била је, за аустријске услове, веома "прљава", јер су странке покушавале да "разоткрију" афере код својих политичких противника.

ФПО је била најуздрманија странка, пошто је, након афере Ибица", ова партија била суочена са даљим "ударцима", као што је коришћење партијског новца за приватне сврхе од стране ранијег лидера Штрахеа, али и актуелних високих функционера.

ОВП Себастијана Курца, одмах на почетку кампање, била је суочена са афером уништавања дискова из кабинета шефа владе.

Међутим, тај напад који је дошао од СПО, није "уродио" плодом, јер је Курц успео да докаже да је то била пракса и ранијих канцелар, који су били из редова социјалдемократа.

На све начине све партије су покушавале своје конкуренте да дискредитују код гласача, а СПО је све своје нападе усмерила на Курца, којег је хтела да прикаже као човека са два лица.

Себастијан Курц је успео да одоли свим нападима и задржи огромну предност у истраживањима, а из предизборних телевизијских конфронтација излазио би стално као победник.

Уколико се остваре прогнозе и победи вођа ОВП, после избора имаће тежак задатак формирања нове владе.

Могуће коалиционе опције ОВП 

Најједноставнија варијанта била би нова коалиција са ФПО, али уједно то би била влада која би даље поларизовала друштво.

Наиме, велики део друштва противи се екстремно десним слободарцима у влади, али на другој страни они би били "најлакши" партнер за Курца, јер би са њима могао да "прогура" све своје циљеве.

ФПО ослабљена свим аферама, у жељи да поново уђе у владу по сваку цену, могла би пристати на бројне уступке и одступања од својих предизборних обећања.

Ако се одлучи за другу комбинацију Себастијан Курц би могао да размишља о коалицији са Зеленима и Неос-ом, што би отежало рад владе, јер што је више коалиционих партнера, посебно оних са дијаметрално супростављеним ставовима, као што је случај са Зеленима, тешко је наметати свој програм.

Уколико би се одлучио за сарадњу са СПО Курц би имао тешке коалиционе преговоре, јер социјалдемократе желе да врате своју снагу, а то могу само ако у новој влади "прогурају" своје теме.

СПО, на другој страни, неће моћи да пристане на бројне уступке, јер у Бечу идуће године предстоје избори, па најснажнија карика у редовима социјалдемократа бечки одбор, неће допустити попуштања.

Постизборна комбинаторика биће веома занимљива и процес формирања владе, како се очекује, неће бити кратак.

Гласови српске заједнице и однос према Србији

Што се српске заједнице у Аустрији, најбројније групе мигрантског порекла, тиче једино СПО има кандидата на високом месту које гарантује улазак у парламент, а то је Кристијан Ковачевић који је био посланик и у актуелном сазиву скупштине.

Све остале партије, ако уопште имају кандидате српског порекла, ставили су их на места са којих немају никакве могућности да буду изабрани.

Док је ОВП, у предизборној кампањи, добио подршку видео-поруком председника Србије Александра Вучића, ФПО је обраћањем Аустријанцима српског порекла покушала да придобије њихове гласе.

Остале партије се нису много освртале на придобијање гласова српске заједнице.

Будућа влада у Бечу, ма ко био изабран и како она буде изгледала, свакако неће променити став Аустрије према Србији и Западном Балкану.

Званични Беч се одувек залагао за наставак процеса проширења ЕУ на Западни Балкан, али не због симпатија према том региону, већ сопствених интереса.

Аустрија је од сваког ширења ЕУ имала велике користи по своју привреду, а имала би и ширењем на Западни Балкан, где су аустријске компаније међу водећим инвеститорима.