"Тузланска колона" без доказа

Шеф Посебног одељења за ратне злочине Тужилаштва БиХ, међународни тужилац Дејвид Швендеман, сагласио се да се обустави истрага у предмету "Тузланска колона".

Швендиман је навео да је истрага у том предмету спроведена у складу са законом, те да прикупљени докази не поткрепљују оптужбе против осумњичених за злочине над припадницима ЈНА који су се повлачили из Тузле 15. маја 1992. године.

Истрага у Тужилаштву БиХ била је покренута против ратног градоначелника Тузле Селима Бешлагића и појединих других функционера.

"Након истраге и саслушања учесника догађаја на обе стране, те након анализе прикупљене документације и других доказа везаних за тај догађај, нису нађени докази који би поткрепили закључак да било који од осумњичених сноси директну одговорност", саопштило је Тужилаштво БиХ.

Случај "Тузланска колона" је 1999. године покренуо Савез логораша Републике Српске.

У Београду се суди Илији Јуришићу

У Београду се за тај злочин суди Илији Јуришићу кога оптужница терети да је као припадник резервног састава полиције МУП-а БиХ и високи старешина у оперативном штабу Службе јавне безбедности издао налог за отварање ватре на колону ЈНА.

Тада је погинуло најмање 92 војника, рањено најмање 33 и уништен већи број војних и санитетских возила.

На основу те наредбе, распоређени снајперисти у оближњим зградама прво су пуцали и убијали возаче војних возила, тако заустављали возила и њима блокирали даљи пролаз, а потом пуцали и убијали војнике у тим возилима који нису били спремни на борбу и пружање отпора, наводи се у оптужници.

У РС оштре реакције

Министарство унутрашњих послова РС најавило је да ће затражити од Високог судског и тужилачког савета БиХ да преиспита одлуку Тужилаштва БиХ и да предмете "Тузланска колона" и логор Брадина на подручју Коњица додели другом тужиоцу.

Координатор Тима МУП-а РС за истраживање и документовање ратних злочина Симо Тушевљак рекао је да је изненађен овом одлуком Тужилаштва БиХ, наводећи да је МУП РС поднео опширне извештаје о злочинима почињеним над припадницима бивше ЈНА у Тузли у мају 1992. године, као и о злочинима над српским цивилима у месту Брадина код Коњица, такође 1992. године.

Тушевљак је казао да је Хашки трибунал у случају "Тузланска колона" за четири особе дао ознаку "А", што значи да је на основу достваљених доказа утврђено да постоји кривично дело ратног злочина и довољно доказа да се те особе процесуирају.

Портпарол премијера РС Биљана Бокић изјавила је да је данашња одлука Тужилаштва БиХ "најбоља потврда да је то политичка, а не правосудна институција".

"Ово је још један доказ да је крајње време да се редефинише статус Суда и Тужилаштва БиХ и да странци са улогама судија и тужилаца у БиХ немају више шта да траже", казала је Бокић.

Савез логораша РС оценио је да је ова одлука показала да је правосуђе у БиХ "селективно и антисрпско" и најавио да ће Специјалном тужилаштву за ратне злочине Србије упутити око 300 предмета који се односе на злочине почињене над Србима током рата у БиХ.

Борачка организација РС такође сматра да је једини начин да се процесуирају особе одговорне за злочине над Србима у БиХ, да ове и сличне предмете преузме Специјално тужилаштво за ратне злочине Србије.