Книн 24 године касније – славље Хрвата и тугa Срба

Трећи август 2019. Книн. Мање од минут боравка у том граду довољно је да се врате слике из 1995, јер га Хрвати сматрају симболом слободе. Све изгледа другачије у околини Книна, где су Срби раније били апсолутна већина.

У селу Марковцу парастос за страдале и прогнане у "Олуји". Регистарске ознаке из Србије знак су да се многи Срби враћају, али само на одмор. Не случајно, баш у време када су пре четврт века напуштали ове крајеве.

"Не могу описати, није било пријатно, нормално. Нити знаш куда идеш ни где идеш, с којим циљем идемо", сећа се Ђуро Лекић, избеглица из околине Книна.

Сличне успомене носи и Ђорђе Грубинић, који је такође избегао из околине Книне.

"Ко год је имао тракторе, све је било спремно за покрет, а топови су тукли цели дан у околини Книна. Велики је страх ушао у нас. Међутим, ми нисмо имали друге него у тракторе и бјежи", прича Грубинић.

Породица Рапо није дошла на одмор. После краћег избеглиштва вратили су се да живе у Книну. Признају, ипак, да у данима пре и за време хрватског славља град напуштају привремено.

"Мени је неугодно то славље, ја сам данас јако тужна кад дођем овамо зато што ми је увек присутно пет или шест људи који се нису нашли. Тужна сам ја и због неких пријатеља католика који су погинули", испричала је Данка Рапо.

"Треба одати почаст свим невиним жртвама" 

Слична осећања уочи државне прославе доживљава и градоначелник Книна. Сам је протеран почетком рата, али су и многи његови пријатељи, Срби, били међу онима који су 1995. године напуштали Крајину.

Зато се залаже да се 5. август, док је на функцији, обележава другачије него ранијих година.

"Мени је важно да то све буде онако како треба, без омаловажавања било кога и са достојанством према хрватским бранитељима који су се жртвовали за слободну Хрватску и за све грађане ове земље", каже градоначелник Книна Марко Јелић.

Јелић наглашава да сви заједно сматрају да треба одати почаст свим невиним особама које су страдале на било какав начин.

"За дом спремни"

Жеље градоначелника и реалност мимоишле су се када је хрватски државни врх 5. августа дошао у Книн. А уз њега и десничарске организације и удружења бранитеља.

Српске жртве, тог дана, хрватски званичници нису помињали, али се у Книну и ове године чуо повик "За дом спремни".

"За дом спремни' је један стари хрватски поздрав, то је као у цркви – хваљени Исус и Марија", сматра Марко Скејо, припадник Хрватских одбрамбених снага.

Иако је ранијих година знала да код споменика "Олуја 95" изрази жаљење за жртвама са обе стране, председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић се ове године ограничила на једну.

"Као и сваки пут кад сам овде у хрватском краљевском граду, пролазе ме трнци, јер знам да је овде на данашњи дан пре 24 године уз крваве жртве и несебично давање свих наших бранитеља, љечника, медицинских сестара и свих домољуба отворена нова страница нашег народа", рекла је председница Хрватске.

Поруке су изговорене пред најмање посетилаца до сада, али је цела Хрватска могла да их чује уживо у преносу тамошњег јавног сервиса.

"Такав је живот"

РТС је ове године била једина телевизија из Србије која је дошла да извештава. Срби се са тугом сећају дана када су морали да напусте своје домове, као и страдалих пријатеља и родбине.

Временска дистанца од 24 године можда је негде довољна да се крене напред, али у Книну и даље можете да сретнете оне који не желе да говоре за српске медије.

Добар знак је да има и оних других.

Негде у време док су хрватски званичници напуштали Книн, екипа РТС-а је стигла у село Голубић, у којем је пре рата живело око хиљаду и по Срба.

Међу оно мало повратника и много више туриста наши новинари су били више него добродошли. Мање добродошло је питање – како гледају на оно што се дешава десетак километара даље.

"Слушајте, није једноставно, али шта ћемо, такав је живот, морамо издржати све, нема друге", каже Јово Боровић, избеглица из Голубића.

Маринко Зрлић се сећа да се 2002. године вратио први пут. "Утисак је био очајан, све је било растурено, нигде прозора, нигде ништа унутра, остала је само пећ за централно грејање и кутија од машине за шивење", присећа се Зрлић.

И у комшилуку, радије се говори о томе шта их вуче назад.

"Ја сам овде рођен, имам имовину, ово је моје родно место и мој завичај и ја се не стидим тога", наглашава Стеван Радиновић Лукић, избеглица из Голубића.

И Драган Радиновић Протић признаје да га вуче носталгија.

"Човек то осећа у годинама, млади мисле да никада неће доћи, али ја знам да хоће, кад-тад. Дођем и најслађе се овде наспавам", каже Протић.

Видљиви трагови 

На оно што се дешавало између данашњег мирног сна и оног од пре 24 године подсећају трагови "Олује", у свим местима око Книна видљиви и данас.

Сведоче о протеривању, пљачкању, уништавању имовине, убијању пре, за време, па и после хрватске акције.

У селу Вариводе то је споменик са именима деветоро убијених Срба.

Јово Берић, коме су страдали отац, мајка, стриц и комшије, поред њега пролази свакога дана.

"Тог момента је тај чин био заташкаван. У селу су блокирали да било ко дође, није се могло. Из Книна су ексхумирани у Загреб и тамо смо након осам година успели да их сахранимо на месту где припадају", прича Берић.

Нема одговорних пред међународним судовима

За тај и друге злочине нико није одговарао пред међународним судовима, пред домаћим правоснажно је осуђена само једна особа.

Еуген Јаковчић из Центра за суочавање с прошлошћу каже да је правосудна статистика поразна и да не иде у прилог хрватским институцијама када говоре да је "Олуја" чиста.

"Све док ти злочини који су почињени не буду процесуирани... сви су на неки начин одговорни, а институције нарочито. У том смислу је несхватљиво како се не може пронаћи заједнички начин обележавања тог дана", истиче Јанковић.

Каже да су се једни након неколико година стварно вратили на своја огњишта, а други су их морали напустити у драматичним околностима.

Проблеми остају 

Баш као што су сви саговорници РТС-а свесни да се таква мера скоро неће наћи, свесни су и тога да их проблеми неће напустити када Книн и околину напусте званичници, посетиоци и новинари.

Заменица шибенско-книнског жупана Ања Шимпрага каже да је најчешћи проблеми комунална инфраструктура, која није решена јер добар део људи нема водоводну мрежу.

"Имамо општине са већинским српским становништвом, где су начелници Срби. На тај начин покушавамо надоместити оно што немамо, радимо, мучимо се, боримо да опстанемо и останемо на овим подручјима", објашњава Шимпрага.

"Криви су политичари" 

Према попису из 2011, у Книну живи око 15.000 људи. Срби чине мање од трећине становништва. Незванично, и једних и других је знатно мање.

Јаковчић наглашава да Срби и Хрвати проналазе начин за суживот, а да је проблем увек на политичким инстанцама које немају вољу и манипулишу осећањима.

"Заправо, када у Хрватској говорите о прошлости, говорите о нечему што је рецентно, као да није прошло 20 и више година", каже Јанковић.

И тако ће, по свему судећи, бити и идуће године када се обележава 25-годишњица "Олује".