"Борба за Андрију је борба за сву српску децу из Црне Горе"

"Не признајем ниједном Србину у Србији да је већи Србин од мене, али не желим ни да будем већи од било ког другог Србина", каже Владимир Вуковић. Додаје да једнако воли Подгорицу, Призрен, Книн, Београд, Бањалуку, као и, како наводи, било који други српски град. У таквом духу, у породици Вуковића, одрастао је и његов 14-годишњи син Андрија.

Из Црне Горе је било ватерполиста, одбојкаша, фудбалера који су одлучили да играју за Србију. Али Андрија Вуковић је први кошаркаш из Црне Горе који жели да игра за Србију. Међутим, до сада, није добио одобрење Кошаркашког савеза Црне Горе.

Његов отац Владимир Вуковић замолио је да о свему овоме разговарамо на ушћу Рибнице у Морачу, у Немањином граду, на месту некадашње древне Рибнице, где се родио Стефан Немања.

Владимир каже да је Андрији стигао позив из Кошаркашког савеза Србије, а то, каже, позив који се не одбија.

"Андрија је одрастао у српској породици, овде у Немањином граду, због тога сам инсистирао да причамо на Немањином граду. Моја супруга и ја смо гледали то прво он каже, и да изабере између Монтенегра и Србије, он је изабрао Србију, и ми као родитељи морамо да подржимо његову одлуку."

На питање зашто не Црна Гора, Владимир Вуковић каже: "Црна Гора увек, ми као породица, тако сам васпитао и њега и његовог млађег брата да воли Црну Гору, и не признајемо ником да је воли више него ми, али некако нам се Монтенегро не уклапа у концепцију, породично, али и шире породице."

Владимир Вуковић истиче да ово није само кошаркашко и спортско питање, већ и идентитетско и демократско. "Ово је право избора једне породице, једног дечака од 14 година и то морају да поштују они који одлучују о томе. Мислим да у будућности они неће моћи да спрече Андрију да обуче дрес Србије, Андрија је до сада прошао три циклуса припрема са репрезентацијом Србије. То што су га појединци из Кошаркашког савеза Црне Горе у овом тренутку спутали, и везали му ноге у овом тренутку, за ово Европско првенство у Италији, то је пролазно, видимо се следеће године."

Отац Андрије Вуковића наводи да, када је цео проблем настао, није наступио оштро, већ је само говорио језиком чињеница. "Отели су нам државу 2006. са нашом једнородном браћом, после тога су кренули да нам отимају језик, ћириличко писмо, сад су кренули да нам отимају цркве, немањићке лавре по Црној Гори, децу им не можемо дати."

Владимир каже да је по питању Андрије ствар јасна и транспарентна, да све траје скоро осам месеци, а да људима из Кошаркашког савеза Црне Горе ништа није прећутано или сакривено. "Кошаркашки савез Србије је претходно телефонским позивом најавио да ће понудили Андрији да игра за Србију. Ја сам као родитељ сматрао да не треба да водим дете на припреме репрезентације Србије без позива. Сву процедуру смо поштовали, ништа нису желели да прође, без помпе, јер ово је беспотребно било."

Владимир каже да Андрија није Италијан или Немац који хоће да игра за Србију, већ је Србин из Брда у Црној Гори који жели да игра за своју репрезентацију. Додаје и да је Андрија спреман да жртвује такмичарски део сезоне у клубу док се не заврши његово лиценцирање као српског играча.

На питање какве су биле реакције, истиче да су као породица добили подршку из Србије, Републике Српске, из Црне Горе. "А био је један део, мањи, оних који позивају на линч, протеривање из Црне Горе, овдашњих Црногораца, Монтенегрина, не знам којој нацији припадају. Нашли су се увређени, ово није терање никаквог ината, ово је питање избора срца."

Кад је реч о људима из Црне Горе, Вуковић каже да обични људи можда сматрају да је ово и требало да се деси. "Није ово борба само за право мог детета, него и борба за сву српску децу из Црне Горе која би се одлучила на овакав корак. Није ово ништа ни специјално тешко, видећемо колико последица носи", истиче Владимир Вуковић, који верује да ће његов син Андрија већ у октобру играти за Србију на незваничним утакмицама, а да ће званично наступити на првом следећем првенству Европе следеће годинe.