Двадесет четврта годишњица "Олује"

Хрватска војска је 4. августа 1995. године на подручју тадашње Републике Српске Крајине почела операцију "Олуја", у којој је убијено или нестало око 2.000 Срба, а протерано више од 220.000.

Дан касније, 5. августа, хрватска војска ушла је у готово потпуно напуштен и претходно жестоко гранатиран Книн, у којем је пре "Олује" живело више од 90 одсто Срба.

Са територије Републике Српске Крајине кренуо је талас избеглица у којем је било више од 200.000 људи.

Мештани су са најосновнијим стварима, превозним средствима која су имали, кренули да се исељавају, а на путу ка Србији и Републици Српској избегличке колоне су стално нападали хрватска артиљерија и војно ваздухопловство. 

Избеглима није био дозвољен улазак у Београд, већ само пролаз Булеваром Арсенија Чарнојевића. 

У Крајини су остали само цивили, који су били изложени терору и после формалног завршетка операције "Олуја" 7. августа, скованој под патронатом Фрање Туђмана.

У наставку акције у БиХ, операцијом "Маестрал", хрватске и муслиманске снаге убиле су још 655 и прогнале око 125.000 српских становника из Босне и Херцеговине.

Срби који су одлучили да се врате на своја огњишта, углавном данас живе без струје, квалитетне инфраструктуре.  

Готовина и Марчак осуђени, па ослобођени 

Хашки трибунал је јула 2001. отпечатио оптужницу против пензионисаног хрватског генерала Анте Готовине, који је био командант те операције. Готовина је од тада био у бекству све до хапшења у Шпанији 7. децембра 2005, када је изручен Трибуналу.

Годину дана раније, том суду су се предала друга двојица генерала, Иван Чермак и Младен Макрач, који су оптужени за прогон, депортације и присилно премештање, пљачку, безобзирно разарање насеља, убиства, нехумана дела и окрутан третман током и након операције "Олуја".

Оптужница против Готовине је одлуком Претресног већа Трибунала спојена са оптужницом против друге двојице генерала.

Априла 2011, Готовина је осуђен на 24, а Младен Маркач на 18 година затвора, док је генерал Иван Чермак ослобођен кривице. У пресуди Анти Готовини, Хашки трибунал је утврдио да је операција "Олуја" у лето 1995. била удружени злочиначки подухват с председником Фрањом Туђманом на челу, смишљен да протера српско становништво из Книнске Крајине, што је био навод оптужнице.

У новембру 2012, Апелационо веће Хашког трибунала ослободило је хрватске генерале Анту Готовину и Младена Маркача кривице за прогон српског становништва из Книнске Крајине 1995. поништивши првостепену пресуду, након чега су они пуштени из притвора.

Према коначној пресуди, операција "Олуја" није била удружени злочиначки подухват у циљу протеривања Срба из Книнске Крајине.

Ослобађајућа пресуда изазвала је еуфорију у Хрватској, а хрватски градови су се утркивали у додељивању титуле почасног грађанина Анти Готовини.

Српска јавност ову вест дочекала је са разочарањем.

У акцији "Олуја", која је трајала четири дана, према подацима Документационо-информационог центра Веритас, погинуо је или нестао 1.861 Србин.

Са територије тадашње Републике Српске Крајине коју је заузела хрватска војска, избегло је више од 220.000 Срба.

У Хрватској се 5. август слави као "Дан победе и домовинске захвалности", док је у Србији и Републици Српској 4. август, када је 1995. почела акција "Олуја", дан жалости.

број коментара 18 Пошаљи коментар
(недеља, 04. авг 2019, 16:37) - anonymous [нерегистровани]

Da je na celo SR Hrvatske 1990 god. umesto F. Tudjmana dosao bilo ko, sve.....

.....bi bilo - isto!!!

(недеља, 04. авг 2019, 14:48) - anonymous [нерегистровани]

Sustina problema

Nije problem u Hrvatima za egzodus srpskog naroda iz Republike Srpske Krajine. Istina, njihov nacionalni cilj je etnicki cista Hrvatska, bez ijednog Srbina i tu politiku ce oni sprovoditi do kraja, ali je mnogo bolje pitanje zasto je Srbija i tadasnji Milosevicev rezim dozvolio sprovodjenje zelja Hrvata. Neki kazu da je Nato bio uz Hrvate. Jeste, ali dok su srpske rakete bile na Petrovoj Gori, niko nije pomisljao na "oluju" i "bljesak", iako su i tada Amerikanci bili uz njih, kao sto su i danas. Srbija da je htela, mogla je da ugasi Republiku Hrvatsku daleko lakse nego Hrvatska Krajinu. Nije se htelo. Nazalost, Krajina i krajiski Srbi su bili zrtvovani za stvaranje Republike Srpske i to je jedina istina.

(недеља, 04. авг 2019, 14:42) - anonymous [нерегистровани]

Citajte Ducica,poucno je...

ovi koji pisu kako Srbi koji nisu naseli na propagandu iz Srbije i danas zive srecno u Hrvatskoj i nista im ne fali, sigurno " ne znaju" kako su prosli Srbi koji su verujuci u ljudskost, sacekali hrvatske branitelje u selima Grubori,Varivode,Mokro polje,Golubic,Gosic,Uzdolje,..ali cemu price kad je davno veliki pesnik opisao kako "oslobadaju" horde:
" Mi nismo poznali vas po zastavama
Ni vaše heroje od lavova ljuće:
Sve na kolenima vukli ste se k nama
Noseć mač ubice i luč palikuće.
...
Presiti se zemlja od krvavog vala,
Ali vam pobeda ne osvetli lice:
Jer lovor ne niče s bunjišta i kala,
On je za heroje a ne za ubice."

(недеља, 04. авг 2019, 14:24) - Ravnogorac [нерегистровани]

@Proganjanje

Da je to tacno da su Srbi naseli na propagandu,danas bi se Hrvatska drugacije odnosila prema proteranim Srbima, i nebi na ovakav nacin slavili progon Srba.Ova tema sadrzi ogromno gradivo za diskusiju.

(недеља, 04. авг 2019, 14:20) - anonymous [нерегистровани]

DrinaMarch

Dogodine u Kninu,Prizrenu,Mostaru.!!

(недеља, 04. авг 2019, 14:18) - anonymous [нерегистровани]

MladaBosna

1910g. Austrougarska na teritiriji danasnje avnojevske HR je zivjelo 25% Srba a danas 4%.——-1914-1941-1991

(недеља, 04. авг 2019, 14:16) - anonymous [нерегистровани]

Srpska Krajina

UN su razoruzale SRBE u krajini i pripremile teren za napad i etnicko ciscenje koje je Zapad podrzao.
Nazalost SRJ nije tada mogla da pomogne bracu u RSK jer je na drugoj strani bio NATO.

(недеља, 04. авг 2019, 13:45) - anonymous [нерегистровани]

Da je moglo zavrsiti drugacije, onda......

.........bi drugacije i - zavrsilo!!!

(недеља, 04. авг 2019, 13:43) - anonymous [нерегистровани]

"Lakoca preveliko - bola"! (Mirne jutarnje - misli.)

"Sad uvidjam: gubiti je strasno, samo tako dugo dok se ne izgubi sve, jer gubiti malo donosi zalost, i suze, i dok god mozemo na preostalom meriti velicinu izgubljenog, tesko nam je, ali kad jednom izgubimo sve, onda osetimo lakocu za koju nema imena, jer je to - lakoca prevelikog bola. Lagan sam, lagan da poletim! Sve izgubljeno u mojoj svesti, samo bez tezine i gorkosti zemaljskih stvari, ja imam opet - sve sto izgubih, preobrazeno i ulepsano u secanju. I, jos ja imam veliku slobodu onog koji nista nema i mir onoga ko je prezalio i - konacno se rastao! (Misli velikog I. Andrica, kao da je reci iz moje duse - prepisao!).

(недеља, 04. авг 2019, 12:45) - anonymous [нерегистровани]

@ splicanin

Ma da kako da ne.