Охрид, како је дивља градња угрозила светску културну баштину

Природно и културно наслеђе охридског региона уписано је у листу Светске културне баштине Унеска 1979. године. Више од 1.000 нелегалних објеката, урбанизација и изградња инфраструктуре само су неки од разлога због којих би Охрид могао да се о 1. фебруара 2020. године нађе на листи Светског културног наслеђа у опасности. Питање урбанизације "европског Галапагоса" постало је предмет међусобних оптужби опозиције и странака на власти.

Уколико Северна Македонија не испуни препорукe Комитета за заштиту угрожених подручја донетих на последњем заседању у Бакуу, Охрид би од фебруара наредне године могао да постане 54. на листи Светске културне баштине у опасности.

У нацрту одлуке Унеска под бројем WHC/19/43.COM/18 од 5. јула, наводи се да Комитет поздравља одлуку да се заустави процедура модификације Плана управљања Националним парком Галичица, посебно у области зонирања и пута А3 и скијалишта у Галичици, и констатује да постоји напредак у одређеним областима. 

Међутим, како сматра Комитет, то није довољно да би се смањила рањивост подручја.

Како се наводи, Комитет препоручује да се установи потпуни мораторијум на било какву трансформацију урбаног подручја и обале, док сви плански документи не буду финализирани и усвојени и док се не установе прописи о заштити подручја и механизми контроле.

У Нацрту одлуке каже се и да би требало пописати све нелегалне објекте, направити процену њиховог утицаја на изванредну универзалну вредност подручја и обезбедити стриктно спровођење закона и прописа како би се спречила даље незаконита градња.

Унеско сматра да нису усвојене препоруке из 2017. године у вези са Железничким коридором VIII, упркос томе што је Комитет тражио да се размотри алтернативна траса, као и траса пута Требениште-Струга.

Уколико се препоруке не спроведу до 1. фебруара 2020. године, и Комитет потврди потенцијалну опасност по подручје, Унеско ће Охрид уписати у листу Светског културног наслеђа у опасности.

Како срушити 1.076 нелегалних објеката са 20.000 евра

Власти у Северној Македонији, обећале су брзу реакцију након што је саопштена одлука Унеска.

Први корак охридских власти требало би да буде рушење 1.076 нелегалних објеката, од којих је више од 400 на самој обали језера, преноси портал Сител.

"Време је за заједнички координисану акцију. Нема времена за компромисе. Позивам организације цивилног друштва да заједнички управљамо овим процесом. Верујем да ће и ова влада испоставити резултате по том питању", рекао је Едмонд Адеми, министар без портфеља задужен за дијаспору.

У амандману који је поднео мађарски представник у Унеску позивају се Албанија и Северна Македонија да заједнички раде на решавању проблема и да се озбиљно позабаве питањима заштите и управљања Охридским језером.

Портпарол ВМРО-ДПМНЕ, Димче Арсовски сматра да локална власт у Охриду, нема капацитет да спроведе препоруке.

"Само да нагласим да је Охрид расписао тендер за рушење нелегалних објеката у вредности од 20.000 евра. Ово је смешно и питамо се како је могуће с њима срушити преко 1.000 илегалних зграда", упитао је Арсовски, преноси Сител.

СДСМ, са друге стране оптужује ВМРО-ДПМНЕ да је главни кривац за ситуацију у Охридском региону због, како преноси Сител, 11 "година злоупотреба и узимања провизија".

Та странка је саопштила да ће предузети све да Охридско језеро буде сачувано.

Градоначелник Охрида, Константин Георгиевски, каже да ништа не може да се деси преко ноћи, али обећава недвосмислену подршку локалне и републичке власти.

"Сви ми морамо да радимо посао за који смо одговорни, јер није у питању само Охрид, већ и функционалност и политички систем целе државе. Одговорност за свакога, попуст ни за кога", поручио је охридски градоначелник, преноси портал А1он.

Криза биодиверзитета најстаријег језера у Европи 

Према писању научног портала Њу сајентист, Охридско језеро има најразвијенији биодиверзитет од свих језера те величине на свету. Оно је дом 350 ендемских врста које се не могу наћи нигде другде и најстарије је језеро у Европи.

Кристијан Албрехт са Универзитета Гесен наводи да је Охридско језеро "свети грал за биологе из читавог света. Али оно се суочава са кризом биодиверзитета".

Криза биодиверзитета, последица је процеса урбанизације обале Охридског језера.

Њу Сајентист наводи да је још 2015. године мочвара на обали Охрида која пречишћава језеро и у којој живе ендемске врсте била угрожена најавом изградње луксузне марине и хотела.

Због урбанизације, изградње ски-центра и ауто-пута који води кроз национални парк Галичица, реаговали су и биолози и локална удружења. Тако је Удружење СОС Охрид објавило Декларацију о очувању светског природног и културног наслеђа Охрида коју су потписали и биолози из различитих земаља света.

Листа у опасности – питање части и усмеравања пажње на проблеме

Листа светске баштине у опасности осмишљена је тако да информише међународну заједницу о условима који угрожавају саме карактеристике за које је неко подручје уписано на Листу светске баштине и да подстиче корективне акције.

Уколико се нека локација нађе на Листи светске баштине у опасности, то омогућава Одбору Унеска да додели помоћ Фонда за светску баштину том подручју.

Међутим, како наводи Унеско, државе не доживљавају на исти начин упис неког локалитета на Листу угрожене баштине.

Неке државе аплицирају за помоћ, како би усмериле пажњу међународне јавности на проблеме, док друге то схватају као питање части и доживљавају као срамоту.

Међутим, ако одређени локалитет изгуби карактеристике које су биле пресудне да се упише на листу светске баштине, Комитет може да одлучи да тај локалитет избрише и са једне и са друге листе - и са листе Светске културне баштине, и са листе Светске културне баштине у опасности.

Како се наводи, до данас је та одлука спроведена два пута. 

број коментара 1 Пошаљи коментар
(уторак, 16. јул 2019, 09:33) - anonymous [нерегистровани]

Ohrid

Ohrid je imao veliki razoran zemjotres u petom veku nase ere. Poruseno je bio sve do temelja i izgradio se ponovo.