Ванредни избори у Грчкој

Последње истраживање јавног мњења у Грчкој показује да опозициона Нова демократија ужива предност од 13 одсто у односу на владајућу Сиризу, преноси грчки лист Катимерини.

Четири дана пре одржавање превремених парламентарних избора у Грчкој, у истраживању које је спровела агенција "Прората" за грчки портал Newspost, конзервативна Нова демократија је добила поверење 39,5 одсто испитаника, а Сириза 26,5 одсто подршку.

Према овом истраживању, Савез левог покрета за промену КИНАЛ добио је седам одсто подршке испитаника, Комунистичка партије Грчке 5,5 одсто, десничарска Златна зора 3,6 одсто, Грчко решење 3,2 одсто и странка бившег министра финансија Јаниса Варуфакиса "МеРА25" 3,2 одсто. 

Остале странке које не пролазе изборни праг од три одсто за улаз у грчки парламент добиле су укупно 11,5 одсто подршку.

Од укупног броја испитаника 47 одсто је одговорило да би више волели једнопартијску владу, док 44 одсто њих је одговорило да би коалициона влада била боља за земљу.

Анкета, која је спроведена од 28. јуна до 1. јула, показала је да седам странака улази у грчки парламент, односно прелази изборни праг од три одсто.

Мицотакис доминира у анкетама, Ципрас на излазним вратима?

АП преноси да је Мицотакис од европских избора до сада још више учврстио подршку коју има у јавности у односу на Ципраса.

Ванредни избори стижу у тренутку када Грчка с муком настоји да се извуче из деценијске финансијске кризе која је вредност грчке привреде смањила за четвртину и утицала на скок незапослености и сиромаштва.

Ово су први парламентарни избори у Грчкој од када је та земља окончала примену трећег узастопног програма помоћи међународних кредитора.

Премијер Ципрас, лидер некада маргиналне странке који је сада са 44 године већ ветеран у грчкој политици, на власт је 2015. дошао на основу обећања да ће одбити драконске услове које су претходној власти у Атини поставили ЕУ и ММФ како би Грчку извукли из кризе.

Међутим, већина ствари које је урадио у међувремену косила се с предизборним обећањима Сиризе од пре четири године, па је тако Грчка пристала на мере штедње, изгладила односе с Немачком и другим кључним кредиторима и унапредила војне односе са САД, а уз то је постигао споразум са Скопљем о имену Северне Македоније.

Противници тврде да је у међувремену Грчкој натоварио нове дугове и да се сада опет враћа на стару причу о неповерењу према Западу која је од Сиризе и направила владајућу странку.

Мицотакис – потомак грчких политичких династија 

Лидер конзервативаца Мицотакис син је покојног грчког премијера Константина Мицотакиса и праунук Костиса Мицотакиса, грчког политичара са краја 19. века и саборца вође покрета за национално ослобођење Грка од отоманске власти Елефтериоса Венизелоса, с којим је породица Мицотакис била у родбинским односима.

Упркос отпору на који је наилазио унутар сопствене странке, 51-годишњак који је на челу Нове демократије од 2016, у претходне три године успео је да у анкетема добије значајну предност у односу на ривале.

Иако је и сам потомак једне од главних грчких политичких династија, овај дипломац Харварда настојао је да се у кампањи окрене радницима, промовишући притом и боље пословно окружење, смањење пореза и модернизацију грчког бирократског система.

Током претходне кампање за Европски парламент Мицотакисова странка морала је да се брани од оптужби Сиризе да ће конзервативци, ако дође до промене власти, увести седмодневну радну недељу.

Мицотакис је крајем прошле године у интервјуу за емисију "Око", говорио о томе какав ће однос имати према Србији ако постане премијер, да ли ће мењати политику према Косову и какви су тренутно односи са Албанијом и Македонијом. 

Сви грађани који наврше 18 година у обавези су да изађу на гласање, ако то не учине суочавају се са умереним казнама. Међутим, уколико бирач не изађе на изборе у четири изборна круга он се суочава са губитком права гласа у трајању од десет година.

Парламент се састоји од 300 посланика, које грађани са правом гласа бирају непосредним, општим и тајним гласањем за четворогодишњи мандат.

Нова седница грчког парламента након парламентарних биће одржана 17. јула, када ће нови посланици положити заклетву. Након полагања заклетве, посланици ће формирати председнички одбор који ће изабрати новог председника, потпредседнике и друге званичнике.