Ћиро Блажевић, од Туђмана до Пуповца

"Слушај, сине" – тако обично почиње сваки разговор, још од времена кад су га сматрали највећим фудбалским шармером са белим шалом.

А Мирослав Ћиро Блажевић био је много тога. Хрватској је донео један од највећих спортских успеха у историји – треће место на свету. Био је и велики Туђманов пријатељ, мада је новинар Иво Пуканић писао да је Ћиро освојио бронзу у улизивању Туђману.

Блажевић је био и кандидат за председника Хрватске 2005. Данас је овај 84-годишњи симпатизер ХДЗ-а одлучио да подржи Самосталну демократску српску странку.

Тарик Филиповић, водитељ и глумац, аутор познате представе "Ћиро", за РТС каже да је Блажевић овим својим гестом једноставно показао да је човек.

"И ја мислим да је покренуо једну лавину која ће се добро одразити на хрватско друштво, јер он је рекао укратко – то су моји суграђани и једна од странака на политичкој сцени – у чему је проблем? Онолико си велик колико мањина можеш да штитиш у животу и ја се потпуно слажем са његовим гестом", каже Филиповић.

Новинар Ратко Дмитровић, који је дуго живео у Хрватској, каже: "Да су мени ставили десет Хрвата на списак и рекли: покажи једног који ће учествовати у кампањи за српску странку, без размишљања бих показао на Ћиру Блажевића. Ћиро је био у ХДЗ-у, био је кућни пријатељ Туђмана, играли су тенис, али никада није ни двосмислено рекао ништа против Срба."

Ни за писца Мухарема Баздуља, који је рођен у Травнику, где и Блажевић, ова одлука није изненађење.

„Мада је био непредвидљив. Он је с Бојне, то је једно брдо данас скоро у центру Травника, из једне прилично сиромашне фамилије, и он је увек говорио – да се у мојим околностима родио Фабио Kапело, он не би добацио ни до турбета", каже Баздуљ.

Први бели шал Југославије

Блажевић је говорио да никад није био без посла. Имао је скоро 30 уговора у каријери, а најпознатији су они тренерски. Слава је кренула из Швајцарске, када је Ћиро почео да носи бел шал, наводно по узору на партнера Грете Гарбо, глумца Шарла Боајеа.

"Два најпознатија шала у тој Југославији били су његов шал и шал Ибрахима Ругове, и ти модни детаљи су искакали од некакве уштогљености по Југославији, као што је Тупурковски носио онај свој џемпер", истиче новинар листа Данас Зоран Пановић.

Тај шал Максимир ће славити 82, када је Динаму, после 24 године, донео титулу првака Југославије. Тада је са Динамом освојио и куп.

„То је десет година након Маспока и Ћиро тада каналише тај разбијени национални талас, на неки начин га сакупља и поставља га на трибине Максимира. Ћиро Блажевић на господски начин оживљава национални покрет са оделом и белим шалом", каже директор РАС телевизије Ратко Дмитровић.

"Око њега круже многе приче које расту као квасац", записаће 80-их година Александар Тијанић. Импутирали су му да је терао играче у цркву, да је увео молитве као део психолошке припреме. Блажевић је одговарао: "Тројица у тиму се крсте са три прста, четворица клањају Алаху, остале одгајам у католичком духу, зато на терену имам три бога уз себе и не могу да изгубим."

И данас се много расправља о томе какав је Ћиро тренер, али му нико не спори да уме да створи атмосферу. Тарик Филиповић присећа се једне ситуације: "Једном је узео оригинал ролекс, који знаш колико кошта, бацио га, згазио и рекао – овако треба згазити и играча. И они се сви разлете по терену."

Говорило се да је Ћиро Блажевић као Атила Бич Божји, да не трпи друге моћнике и да се зато свуда кратко задржава.

"Ја сам динамовац, али се тамо не враћам", реченица је коју ће изговорити много пута. Рећи ће то и 80-их, када долази у Приштину, са другачијом амбицијом. Сви у Приштини носили су беле шалове, а легенда каже да је лиценцу за производњу имао лично Блажевић.

"То је једна чудна ситуација, Приштину су тада водили кратко један Мирослав и један Милован. Прво је Мирослав Ћиро Блажевић дошао из Швајцарске, дигао Приштину и спасио је од испадања из лиге, а онда је Милован Ђорић наставио да води Приштину. А Приштина је тада имала највише гледалаца у просеку на теренима бивше Југославије", каже Зоран Пановић.

Док је он био тренер Динама, није било места за Роберта Просинечког. Остаће чувена реченица коју ће касније и сам Блажевић често понављати: "Ако он постане играч, ја ћу појести тренерску диплому."

На питање да ли ће доћи у Звезду, једном приликом је рекао: "Не дају ми јер сам Хрват из Травника." Осамдесетих је говорио да је динамовац, али да је Звезда највећи југословенски клуб и једина за коју у Европи знају. Није крио да је још од 80-их имао велику жељу да дође на Маракану. Али да га Звезда није хтела. 

"Сви су безначајни у односу на Туђмана"

"Да ми председник каже – сручи себи катедралу на главу, ја бих то урадио", тако је Блажевић описивао свој однос према Фрањи Туђману. Говорио је сви су безначајни у односу на њега.

"Иако сам 13 година млађи, дај боже да живим још само толико година колико ће да проживи и мој председник." Памти се и да је лопове који су му опљачкали сеф молио да му врате само Туђманово писмо. Можда га је због свега сплитски Ферал трибјун назвао "Роналдом међу удварачима, подрепашима, каријеристима и сличном братијом".

"Његов однос са Туђманом је био као однос Бате Живојиновића према Милошевићу. Велики човек у свом послу који је био фасциниран једним политичарем тог типа", каже Зоран Пановић.

Мухарем Баздуљ истиче да Блажевић после стицања хрватске независности на номиналном нивоу, на нивоу изјава, изразито јако подржава Туђмана, али он никад заправо не иде непријатељски и шовинистички према другима. "Он слави оно што сматра својим, али никада не иде ђоном на непријатеља."

Фрањо Туђман је Блажевића поново довео у Динамо. Било је то време када се Динамо звао Kроација. Не зна се да ли је тада или много раније Ћиро зарадио увреду коју ће касније успети да претвори у свој маркетиншки трик.

"Он каже, мени је, сине, жао што су мени викали – Ћиро, педеру! Ја побеђујем, а они мени – Ћиро, педеру, ја трећи на свету, а они мени – Ми смо педери, Ћиро је наш. Мени је жао, сине, што сам показао трибини да ме то боли, а трибина је као мотор, не ради на бензин него на туђу крв", каже глумац Тарик Филиповић.

Блажевића ће 90-их, у чувеној афери Тапи, хапсити француска полиција због намештања утакмица. Ипак, Ћиро се извукао и онда тријумфовао. Хрватској је са Светског првенства у Француској 1998. донео бронзу.

Блажевић је једном за фудбалере старе Југославије рекао: "Њихов проблем је што брзо задовоље своје амбиције. Победе Реал, али изгубе од Чукаричког. Дођу у Рим, али не виде папу, већ се задовоље тиме што су видели Рим." За Ћиру је бронза 1998. била као да је видео папу.

Ипак, након Француске, Блажевић је имао још једну велику жељу – да победи Југославију. Жељу због које ће поднети оставку. У квалификацијама за Европско првенство 2000. најпре је било нерешено, без голова, у Београду, па је у чувеној утакмици на Максимиру било 2-2. Хрватска није прошла, даље су отишле Југославија и Ирска.

У трци за председника Хрватске

Фудбал је 2005. заситио Ћиру Блажевића. Kао тренер Вартекса одлучио је да се кандидује за председника Хрватске како би победио Месића. На крају је освојио само 0,80 одсто гласова.

Овај Травничанин 2008. водио је репрезентацију Босне и Херцеговине. Неколико година касније рећи ће: "Шта је лоше у томе што желим да будем селектор Републике Српске?" Говорио је да не би могао да одбије ако би га позвао његов пријатељ Милорад Додик, да би водио Српску против Србије на пријатељској утакмици у Бањалуци. И све то говорио је док је био тренер Слободе из Тузле.

За Блажевића је велики корак ка помирењу Срба и Хрвата био долазак Роберта Просинечког у Звезду пре неколико година. Говорио је да су Србија и Хрватска у најбољим односима у последње две деценије, да су за то најзаслужнији председници Борис Тадић и Иво Јосиповић, али да сада део терета преузима и Просинечки.

Ипак, када је Хаг ослободио Анту Готовину и Младена Маркача, Блажевић је рекао да је то највећа ствар која се десила Хрватској. Kао једина јавна личност потписао је петицију против ћирилице у Вуковару. Тада је рекао: "Ја ћирилицу читам једнако као и латиницу, али због реакције становника Вуковара, требало би ћирилицу одложити."

"Али да му је неко од државника рекао – ми мислимо да би било добро да на вратима угледних Хрвата стоји презиме на ћирилици, Блажевић би рекао: сине, то је сјајно, нека стоји код мене на ћирилици", каже Ратко Дмитровић.

Данас, када се у Хрватској билборди на ћирилици исписују псовкама на латиници, Ћиро Блажевић је одлучио да на изборима за Европски парламент подржи Милорада Пуповца. Након тога, на друштвеним мрежама освануле су бизарне умрлице, на којима је писало – 15. маја нас је напустио тренер свих тренера, Мирослав Ћиро Блажевић.

Kада га је један хрватски новинар питао за коментар, Ћиро је кроз смех одговорио: "Нема много људи који имају ту привилегију да читају своју умрлицу. Kо го да је то написао, напиши да сам му захвалан."