Дан сећања на жртве усташког злочина у Доњој Градини

Обележавање је почело служењем литургије у Цркви Светих апостола Петра и Павла у Козарској Дубици, након чега су положени венци на гробном пољу Тополе.

Венце су положили председавајући Председништва БиХ Милорад Додик, председница Републике Српске Жељка Цвијановић, премијери РС и Србије – Радован Вишковић и Ана Брнабић, председник Народне скупштине РС Недељко Чубриловић, министри у владама Српске и Србије, представници локалних заједница из Републике Српске, потомци жртава јасеновачког система логора, представници дипломатског кора и међународних организација.

На гробном пољу Храстови служен је помен српским, јеврејским и ромским жртвама убијеним у јасеновачком систему хрватских концентрационих логора.

Парастос српским жртвама служио је патријарх српски Иринеј, након чега је упућена јеврејска и ромска молитва.

Меморијални комплекс у знак сећања на невине жртве

Након полагања венаца, Ана Брнабић је најавила улагања у Меморијални комплекс у Доњој Градини како никада не би избледела сећања на невине жртве.

"Уложићемо напоре да негујемо успомене на жртве Јасеновца, да их снажније и одлучније заштитимо од заборава и да покажемо наше поштовање према њима и свему што су представљали. Такође ћемо уложити значајна средства и енергију у обнову и изградњу Меморијалног центра Доња Градина. Дугујемо то невиним жртвама, али и поколењима да из године у годину подсећамо свет на размере монстроузног злочина почињеног у Јасеновцу", истакла је Брнабићева.

Истиче да присуство и одавање поште јесте потреба и потврда да се никада не забораве тешка, незамисливо ужасна времена кроз које је српски народ пролазио, и како каже – преживео и упркос свим трагедијама опстао.

"Овде смо из године у годину и заувек. То је наша обавеза, одговорност, залог за будућност, за будућност у коју ћемо знати да ценимо живот и слободу, љубав према отаџбини али и љубав и поштовање према другом људском бићу без обзира на веру, нацију, веровање или све наше различитости", навела је премијерка.

Додаје да као што свет зна за Аушвиц, Дахау, Матхаузен, мора знати и за Циглану, Старо Сајмиште или Јадовно.

Нада се да се у будућности међу нацијама неће правити разлика по боји коже, нацији и вери већ да ће се људи делити на људе и нељуде.

Додик: Злочин не сме бити заборављен

Председавајући председништва БиХ Милорад Додик подсетио је на зло усташког режима и монстроузна страдања у Јасеновцу и Доњој Градини, пре свега српског, али и свих осталих народа.

Додик је рекао да злочин у јасеновачким логорима не сме бити заборављен и да је зато српска држава синоним за слободу српског народа. "Тек 27 година обележавамо ово страшно страдање које се догодило пре више од 70 година у Другом светском рату. То говори да се хтело сакрити страшно страдање Срба, Јевреја и Рома, међу којима је било и 20.000 деце", рекао је Додик.

Истакао је да су деца убијана на најмонструозније начине, односно да су жива стављана у вреће, које су завезане бацане у реку Саву.

Сматра важним то што Република Српска и Србија заједно обележавају Дан сећања на страдање јасеновачких жртава, напомињући да је од изузетног значаја што ће у Доњој Градини бити велики меморијални комплекс да би сећање на невино страдале било сачувано.

Цвијановић: Симбол геноцида и огромна историјска рана

Председница Републике Српске Жељка Цвијановић поручила је да је Јасеновац, као место најмасовнијег страдања Срба у Другом светском рату, симбол геноцида и огромна историјска рана која никада неће до краја зацелити и да је настао на страницама мржње, болесне, мрачне идеологије и концепту истребљења.

"Страдање које се овде десило више је од геноцида, а ни правна, ни морална терминологија не познају примерену квалификацију за злодела, нељудскост и свирепост метода којима су вршене егзекуције или за идеолошко-политички концепт који је иза тога стајао", рекла је Цвијановићева.

Подсетила је да ће на основу договора председника Србије Александра Вучића и председавајућег Председништва БиХ Милорада Додика владе Србије и Републике Српске заједнички финансирати изградњу спомен-подручја и меморијалног комплекса у Доњој Градини, што ће значајно допринети неговању културе сећања и промоцији истине.

Председница Српске је напоменула да се, када се прича о Јасеновцу и Доњој Градини, истовремено говори и о Јадовну, Пребиловцима, Дракулићу, Шарговцу, Мотикама, Гаравицама код Бихаћа, о Старом Броду и Подрињу, као и свим другим мјестима крвавих и застрашујућих усташких похода.

Цвијановићева је подсетила да је огромна цена плаћена за слободу и у протеклом рату, али је напоменула да би била и много већа да није било Републике Српске, због чега је важно чувати и јачати њене институције, а у оквиру БиХ очувати баланс потребан за нормалну коегзистенцију и сарадњу.

Иринеј: Вапај се чуо до неба, али није до Загреба и црквених представника

Патријарх српски Иринеј изјавио је у Доњој Градини да су у усташком злочину у Јасеновцу учествовали и они који је требало да шире љубав и читају Јеванђеље и да су многи од њих окрвавили руке до лаката, чак били рекордери у чињењу злочина.

Нагласио је да се вапај деце чуо до самог неба, али не до Загреба и црквених представника, и то не што нису могли да чују, већ нису желели.

Патријарх је истакао да само Бог зна колики је број оних који су убијени у најстрашнијим мукама. "Још се води велика дискусија колики је тај број. Веома велики. Они најобјективнији истраживачи сматрају да је прешао милион", навео је патријарх.

Поручио је да освета не сме да буде предмет размишљања, јер је српски народ хришћански, православни, који слуша Божје заповести и труди се да их колико може испуни.

Грајф: Дићи глас против антисемитизма и ревизије историје

Израелски историчар Гидеон Грајф поручио је да треба дићи глас против застрашујућег тренда антисемитизма и ревизије историје Другог светског рата свуда у свету. "То дугујемо будућим генерацијама, то дугујемо нашим прецима", рекао је Грајф.

Истакао је да је морална дужност и обавеза свих нација да не дозволе да се јасеновачко мучеништво понови, те је овом приликом дао подршку изградњи меморијалног центра у Доњој Градини.

"Наша је морална дужност да будемо овде у име Срба, Јевреја и Рома који су брутално убијени, а посебно према 20.000 деце", рекао је Грајф, који је и аутор књиге "Јасеновац - балкански Аушвиц" .

Систем логора смрти НДХ обухватао је око 80 логора. Логор Доња Градина, једно од највећих стратишта јасеновачког логора оформљен је 1942. године у систему усташког логора Јасеновац, и био је активан све до завршетка Другог светског рата 1945. године и слома НДХ.

Простирао се на 116 хектара, са скоро 65.000 квадратних метара масовних гробница.

На основу првих ексхумација, које је урадила државна комисија Федеративне Народне Републике Југославије, а које је потврдио центар "Симон Визентал", закључено је да је у јасеновачким логорима нестало – 500.000 Срба, 80.000 Рома, 32.000 Јевреја и неколико десетина хиљада антифашиста различитих националности. 

У Меморијалном комплексу Јасеновац, који данас припада Хрватској, као жртве су наведени само они који су идентификовани, односно 83.145 убијених. Међу страдалима за 1.337 дана постојања логора Јасеновац било је више од 20.000 деце.