Јовић: Важан је сваки глас у Европском парламенту

Листу Самосталне демократске српске странке предводи Милорад Пуповац, а за њим и професор Факултета политичких наука у Загребу и Београду Дејан Јовић. Био је саветник и главни аналитичар некадашњег председника Хрватске Иве Јосиповића.

О значају европских избора за Србе у Хрватској и шире, са Дејаном Јовићем разговарала је Ружа Јеремић Турудић.  

Професоре Јовићу, други сте на изборној листи Самосталне демократске српске странке, нестраначка сте личност. Срби први пут самостално наступају. Шта Вас је мотивисало да учествујете на овим изборима?

Главни мотив је био тај што ми је стало до ЕУ као и до карактера политике и друштва у Хрватској. То су повезане ствари. Хрватска је мала земља која је недавно ушла у Европску унију, и она с правом очекује да је се у Бриселу третира равноправно, да је поштују као малу земљу и да нема неке разлике између великих и малих, али онда, наравно, и у својој властитој земљи у Хрватској је важно да примењује тај исти европски принцип. То значи да мале заједнице укључујући и српску и друге мањине, не само националне мањине, треба третирати равноправно и са пуним респектом. 

Ако сам добро схватила, Ви рачунате на гласове и других не само Срба у Хрватској, па на који начин ћете се обраћати бирачима, шта ћете им поручивати? 

Инклузивним порукама, порукама које комбинују етничке и националне симболе и српске и хрватсеи и других у Хрватској. Наши ће сви плакати, све пароле инсистирати на томе да и тај аспект, рецимо, ћирилични аспект, Европа или неке друге ствари треба да буду третиране потпуно једнако као и онај који је доминантни, Европа писана латиницом или други. Ми рачунамо на гласове многих, оних свих који се осећају да су непредстављени, да су на маргинама и на рубу, и оних који су разочарани са онима за које су прошли пут гласали. Ми смо већ рекли, ако успемо да уђемо у Европски парламент, припадаћемо тој некој левој либералној политичкој групацији, тако да очекујемо да у Хрватској има много људи који не желе више гласати за традиционално леве странке јер су их изневериле, а истовремено очекујемо и глас мањина без обзира да ли се ради о Србима или другима. Наше поруке су инклузивне. 

СДСС типује на једно посланичко место у Европском парламенту. Колика је моћ тог једног посланичког места. Шта би то могло да значи за Србе у Хрватској? 

Она није велика, али ја сматрам да је сваки глас у Европском парламенту важан, посебно ако се ради о гласу који заговара друкчију политику Европске уније према читавом низу питања укључујући на пример и убрзани пријем земаља Западног Балкана у Европску унију, и то заједно. Мислим да ЕУ греши када оклева са даљњим проширењем, јер ако се ЕУ не прошири на овај простор, ми ћемо имати само лошију и лошију ситуацију, и имаћемо инволвирање, укључивање других великих актера који нису пријатељи ЕУ, нити европских вредности. При том мислим и на САД под Трампом које раде готово све да зауставе или успоре тај европски процес, и веома су скептични према ЕУ.

Да поменемо и ове тонове који се могу чути у овој кампањи а то је да се неке странке залажу за блокирање Србије на путу ка Европској унији и да сада то истичу у први план. Шта мислите колико користи доносе такве поруке?

Мислим да су оне веома штетне, мислим за хрватске интересе, осим тога је штетно да она остане нека врста војне крајине Брисела, она је мала земља, са малим бројем становника са огромним границама. И требало би се питати на пример, они Бошњаци, Хрвати, Срби који имају родбину у Босни и Херцеговини и у Србији, да ли им је заиста у интересу да се овде стварају чврсти зидови и чврсте границе. Видимо сада кад су верски празници да су те колоне на границама дуге. Према томе, ја мислим да је и у интересу већине у Хрватској заправо да дође до брзог проширења, и из стратешких и из економских и из политичких разлога. Посебно срамотно је да на граници Словеније са Хрватском имамо жилет жицу коју никад раније нисмо имали. Те ствари треба да се мењају. Ми се залажемо за уједињени Балкан, у уједињеној Европи.

 Не можемо да заборавимо да је Хрватска два пута покушала да блокира Србију када је било отварање поглавља, следи хрватско председавање ЕУ од јуна, значи, по завршетку европских избора. Шта очекујете, какав ће бити однос Хрватске према Србији? 

Хрватска као друге земље и пре ње, Словенија или Грчка у случају Северне Македоније, настоји да искористи чланство у ЕУ да би постигла неке своје специфичне циљеве. Ја мислим да ће се наствити та политика успоравања уласка других у ЕУ. Ми се томе противимо, мислилмо да би било најбоље и за националне интересе у Хрватској и за цео Балкан те препреке уклоне.

Недавно сте покренуили научни часопис "Трагови" који се бави проучавањем српскио-хрватских односа. Како оцењујетре те односе тренутно?

Они су на неки начин залеђени, они могу да буду и бољи и гори и у том смислу нам је потребна једна нова политика, политика разумевања и пријатељства, политика у којој једне друге нећемо гледати као противнике, него као врло сличне земље које могу да саарађују и да тиме ојачају. Часопис који сам покренуо има сврху да у следећих 20 година имамо 400 или 500 чланака који ће се тицати српских и хрватских тема, јер ми се чини потпуно непримереним да се о томе боље и више пише у иностранству него код нас. Хтели смо ојачати сарадњу и поставити фокус у домаћој политикологији и историографији на наше теме, да их вратимо кући.