Четири деценије од катастрофалног земљотреса у Црној Гори

Навршава се четрдесет година од најразорнијег земљотреса који је 15. априла 1979. године погодио Црну Гору. То је била једна од највећих катастрофа те врсте у некадашњој Југославији. Земљотрес је имао јачину од седам јединица Рихтерове скале, односно девет степени Меркалијеве. У Црној Гори је погинула 101 особа, а у Албанији 35.

Епицентар земљотреса се налазио у Јадранском мору, између Улциња и Бара, на удаљености од 15 километара од обале. 

Страдали су градови: Улцињ, Бар, Петровац, Будва, Тиват, Котор, Рисан и Херцег Нови, а разорено је 250 насеља, подсећа портал ЦДМ.

Уништен је огроман део модерних хотелских капацитета на црногорском приморју,  оштећена су 53 здравствена објекта, 570 објеката социјалне и дечије заштите, 240 школских објеката.

Посебно су страдали културно-историјски споменици (манастири, цркве, музеји, архиви), који су концентрисани углавном у најугроженијем приморском појасу.

Велике штете су биле на путној мрежи – оштећено је око 350 километара магистралних и 200 километара регионалних путева. Страдала је и пруга Београд-Бар.  

Без крова над главом остало је 80.000 становника. Штета коју је изазвао катастрофални земљотрес била је више од 70 милијарди динара. Од тога се више од трећине односило на привредне објекте. Страдала је инфраструктура од Игала до реке Бојане, највише у Луци Бар и Бродоградилишту у Бијелој.  

Једна од специфичних манифестација оштећења тла изазвана земљотресом биле су појаве ликвифакције (течења тла), клизишта и одрони.

До краја 1979. године регистровано је 90 јаких накнадних земљотреса, са магнитудом већом или једнаком четири јединице, више од 100 земљотреса са магнитудом 3,5 - 4,0, као и скоро 10.000 слабијих потреса.

Десетак немилосрдних секунди петнаестог априлског јутра 1979. године променило је изглед приморја и његовог залеђа.

Према извјештају Унеска из 1984. укупно 1.487 објеката је оштећено, од којих су скоро половина домаћинства, док је број оштећених споменика културе био већи од 1.000.  

Побједа, тада једина штампана дневна новина у Црној Гори, је истог поподнева штампала ванредно издање на осам страна.

"То је било страшно, брда су се тресла. Једва смо успјели да се домогнемо врата, а већ је све било порушено. Деца су скакала кроз прозоре. Но, велика је срећа да смо сви живи и здрави", део је једне од бројних исповести испричаних тада новинарима Побједе у Старом Бару.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 25. април 2024.
9° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво