Грушко: Не мешамо се у грчке ствари

Руски дипломата Александар Грушко је рекао да је јучерашњи коментар руског Министарства спољних послова којим се осуђује одлука македонског парламента да промени устав како би дошло до промене имена земље представљају суштинску оцену о томе "како су преговори (између Атине и Скопља о преименовању Македоније) текли, под чијим међународним притиском" и о мешању без преседана које је показао Запад у постизању потпуно јасних геополитичких циљева.

Из Министарства спољних послова Грчке јуче је поручено да саопштење руског Министарства спољних послова о одлуци македонског парламента да промени име те земље не узима у обзир координисане и ефективне демократске функције институција у Грчкој.

"Грчки устав има експлицитне законе који регулишу сваки могући догађај унутрашњеполитичког поретка, а који не подлежу коментарима трећих лица", наводи се у реакцији грчког министарства које је пренела АНА.

Како се оцењује у Атини, саопштење руског министарства не доприноси историјском и пријатељском односу који уживају Русија и Грчка и њихови народи.

Руско Министарство спољних послова претходно је саопштило да је македонском парламенту одлука о промени имена те земље наметнута споља и не одражава вољу народа, уз закључак да би ово питање требало да размотри Савет безбедности УН.

"Ово што видимо је наставак процеса вештачке промене имена државе која је наметнута споља с циљем да се Скопље увуче у НАТО што пре", наводено је у саопштењу које је пренео Тас.

Руско министарство подсећа да је 11. јануара македонски парламент изгласао уставне амандмане о промени имена земље у складу са Преспанским споразумом, чиме је, напомињу, прекршен македонски закон. 

Подсећају и да председник Македоније, али и већина становништва одбацују Преспански споразум, али се то игнорише. 

У саопштењу се, такође, скреће пажња на наставак протестних окупљања у Скопљу и другим македонским градовима што, сматрају, говори о поларизацији друштва, помиње се оставка грчког министра одбране, те опасност по стабилност и безбедност на Балкану, а све то као последица Преспанског споразума. 

Москва у саопштењу сугерише да је то и питање за Савет безбедности УН, позивајући се на Члан 3 Резолуције 845 СБ УН.