Годишњица злочина у Паулином Двору

Данас се навршава 27 година од упада припадника хрватске војске у кућу Андрије Буквића у селу Паулин Двор код Осијека, у којој су били у некој врсти кућног притвора мештани углавном српске националности и због одмазде за смрт саборца, из аутоматског оружја и ручним гранатама, убили 18 цивила – 17 Срба и једног Мађара, просечне старости 64 године.

Према подацима "Веритаса", међу убијенима је било осам жена и четири брачна пара, а из породице Катић убијени су Дмитар (82), његови синови Милан (59) и Петар (54), снаха Босиљка (47) и рођака Драгиња (69).

Након мучног убиства недужних цивила, 17 посмртних остатака је одвезено са места злочина и скривено на простору војног складишта Луг код Чепина, тако што је "гробница" прекривена старим расходованим возилима, док је на месту злочина остављен скалпирани леш Даре Вујновић (57), која је затечена и убијена ван "куће смрти". 

Сутрадан ујутро злочинци су кућу Андрије Буквића, у циљу уништавања трагова злочина, експлозивом сравнили са земљом.

Истога дана из своје куће, која је била под стражом, нестала је болесна и непокретна старица Милка Лапчевић (81), чије је тело почетком марта 1992. пронађено смрзнуто у јарку у близини села Храстин, око 2,5 километара удаљено од њене куће.

О овом злочину убрзо је дознао и командант оперативне зоне, пуковник Карл Гориншек, и одмах о свему обавестио Главни штаб ХВ-а и "про форме" наредио истрагу, која се претворила у строго чувану тајну.

Како је објављено на сајту "Веритаса", о овом злочину се поново почело говорити тек крајем новембра 1996. године, када је тадашњи командант Другог зборног подручја, генерал Ђуро Дечак, од тадашњег шефа Хрватске извештајне службе (ХИС) Мирослава Туђмана тражио мишљење о прелокацији посмртних остатака, а убрзо после тога, 12. децембра, почиње њихова ексхумација и "паковање" у белу пластичну бурад.

Средином јануара 1997. године, на састанку који је у строгој тајности одржан у Осијеку, за нову "гробницу" паулиндворских жртава одабрана је око 500 километара удаљена локација Ризвануша на Велебиту, недалеко од Госпића.

Под надзором Сигуроносно-информативне службе (СИС), на чијем челу је тада био пуковник Анте Гугић, и уз пратњу и знање Криминалистичког сектора Војне полиције, којем је на челу био бојник (мајор) Анте Главан, транспорт "опасног терета" обавила је Карловачка инжењеријска бригада ХВ-а.

Посмртне остатке паулиндворских жртава на локацији Ризвануша пронашли су и ексхумирали истражиоци Хашког трибунала у мају 2002. године. Годину дана касније, породице су их идентификовале у Заводу за судску медицину у Загребу и већину њих сахраниле у заједничку спомен-гробницу у њиховом селу, коју су сами изградили и финансирали.

Посмртни остаци Милке Лапчевић ексхумирани су у јуну 2006. године са Централног гробља у Осијеку, идентификована је у октобру исте године и сахрањена на истом гробљу.

Због ратног злочина против цивилног становништва извршеног у Паулином Двору, у марту 2003. године оптужена су само двојица припадника 130. бригаде ХВ-а као непосредни извршиоци, иако их је било много више.

На суђењу, које је потрајало све до 2013. године, правоснажно су осуђена обојица оптуженика: Никола Иванковић на 15 и Енес Витешкић на 11 година затвора.

Иако је протекло 27 година од злочина у Паулином Двору, хрватско правосуђе за овај злочин још никога није процесуирало по командној одговорности, као ни оне који су прикривали, односно наредили, организовали и реализовали премештање посмртних остатака жртава.

Према попису становништва у РХ из 1991. године у Паулином Двору је живело укупно 168 становника: 147 (87,50 одсто) Срба, девет Југословена, четири Хрвата и осморо осталих.

Према попису становништва у РХ из 2011. године у том селу је живело укупно 76 житеља, без навођења националне припадности.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

уторак, 19. март 2024.
7° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво