Иво Голдштајн: О Јасеновцу написано пуно истине, али и пуно лажи

Дело Иве Голдштајна је објавила издавачка кућа "Фрактура", а према речима издавача Сеида Сердаревића, аутор на око хиљаду страница монографије доноси обиље архивске грађе, али и причу чувара и жртава тога логора.

Оцењује да аутор јасно одговара на ревизионизам који је о Јасеновцу присутан у јавном простору од 2012.

Голдштајн је рекао да логором у Јасеновцу бави више од 20 година, од 1999. када је био сведок на суђењу Динку Шакићу, једном од бивших заповедника Јасеновца.

Подсетио је да је са својим оцем Славком Голдштајном у књизи "Холокауст у Загребу" из 2001. једно поглавље посветио јеврејској јасеновачкој трагедији, као и да су поступно проширили ту причу на општи приказ историје Јасеновца у књизи "Јасеновац и Блајбург нису исто" из 2011.

Приказ је тако, рекао је, достигао стотинак страница и био је костур за ширење текста, али га је требало реорганизовати. Споменуо је да је покојном оцу предложио да заједно напишу књигу, али је отац, рекао је, тада имао други пројекат, те се њихова сарадња није остварила.

Књигу је, рекао је, почео да пише у време док је био амбасадор у Паризу.

Она садржи две паралелне приче – једна је хронологија логора, од његовог настанка у августу 1941. до нестанка у пробоју у априлу 1945, а друга је проблематска, бави се темама као што су депортације, пљачке, глад, мучење, убијање и умирање.

Голдштајн је напоменуо да је прочитао и анализирао многа и различита сведочења, попут оних Илије Јаковљевића, Ервина Милера и Милка Рифера. Истакао је да су она битан темељ књиге и мозаик приче о логору Јасеновац.

Тако је, додао је, Ервин Милер сведочио да се спасио у пробоју логора и да људи нису могли да му верују шта је све преживео јер је то, како је и сам рекао, могао да преживи само логораш.

Голдштајн је рекао да готово нико од присутних у публици не би могао да преживи Јасеновац јер је у пробоју просечна старост 86 преживелих била 26 година, а најстарији преживели имао је 44 године.

Подсетио је и да је његова професорка Мирјана Грос, када је након много времена проговорила о свом логорашком искуству, рекла да је свако јутро снажила вољу говорећи себи – можеш преживети до вечерас, а тако је успела спасити и мајку.

Aналитичар, коментатор и публициста Вук Перишић истакао је на скупу да се ревизионизам не може избећи, али да с њим треба полемисати. Навео је и да је јасеновачки логор смрти "крвава фуснота нацистичке окупације Европе", и додао да је у Голдштајновој монографији први пут на једном месту монографијски обрађен један од феномена Другога светског рата.

Рецензент ове књиге, Горан Хутинец, оценио је да је Голдштајн обрадио тему Јасеновца на модеран начин, у складу с начелима "интегрисане историје" у чему се, како је рекао, у Хрватској доста каснило.