У Грчкој поново штрајк, први од окончања програм финансијске помоћи

Протест у организацији синдиката Адеди је први велики штрајк откако је Грчка изашла из спасилачког програма међународне финансијске помоћи у августу.

Синдикат, који заступа око пола милиона запослених у јавном сектору, тражи да влада, предвођена левичарском странком Сириза, повуче одлуке о смањењу плата и пензија и повећању пореза које су биле део три спасилачка програма од 2010. године, извештава Ројтерс.

"Захтевамо да се укине замрзавање плата, да се повећањем од два до три посто оконча њихово десетогодишње смањење и да се поново уведе исплата 13. и 14. плате", рекао је председник Адедија Јоанис Паидас, алудирајући на два годишња бонуса који су укинути 2010. године за време владе социјалиста.

"Пошто Ципрас каже да се држава враћа у нормалу, желимо пристојно повећање плата", додао је Паидас.

Радницима у јавном сектору су зараде смањене до 40 посто кумулативно откако је Грчка први пут затражила финансијску помоћ од Европске уније и ММФ-а 2010. године.

Од почетка 2010. до средине 2018. године, Грчка се ослањала на средства од преко 260 милијарди евра која су јој позајмили партнери из еврозоне и Међународног монетарног фонда.

Запослени у јавном сектору су јутрос одржали протестни марш у центру Атине, али је одзив био мали. Учешће радника у демонстрацијама и учесталост штрајкова је прогресивно опадало током година. Многи послодавци одбијају запосленима од плате због учешћа у протестима, напомиње британска агенција.

Грчка и даље има ограничења у погледу тога на шта може да троши јер у средњорочном периоду мора да остварује примарни буџетски суфицит у висини од 3,5 одсто од своје годишње производње, према пост-спасилачком програму о надзору поверилаца.

Грчка привреда се смањила за око четвртину током осмогодишње кризе. Сада се вратила на стазе раста, а стопа незапослености је пала на 18 одсто у односу на рекордни ниво од скоро 28 одсто 2013. године, мада је и даље највиша у зони евра.