Суђење оптуженима за нереде у Собрању под будним оком јавности

Првооптужени и другооптужени, Крсте Мукоски и Љубен Арнаудов, иначе, посланици најутицаније опозиционе ВМРО-ДПМНЕ одбили су да кажу новинарима да ли ће бити ослобођени оптужби с обзиром на то да су двојица од осам посланика те странке који су у петак у Собрању, супротно страначком ставу, гласали за измену уставних амандмана.

Они су се, као што је најавио премијер Зоран Заев да ће држава штити опозиционе посланике који су се изјаснили за уставе промене, у судници данас појавили у пратњи обезбеђења.

У притвору истражног затвора у Скопљу налази се на десетине припадника опозиције, а уочи гласања у парламенту, у петак увече на слободу су пуштени Сашо Василевски и Љубен Арнаудов, као и Крсте Мукоски.

Како преносе македонски медији, суд није саопштио разлог њиховог пуштања из притвора и које су то околности које су промењене у односу на последњих седам месеци.

Управо је то разлог због којег се наставак суђења за тзв. "крвави четвртак" прати у јавности, јер и премијер Зоран Заев је у свом уводном обраћању парламенту, првог дана дебате о уставним променама, понудио опозицији "национално помирење и опрост за 27. април прошле године", што је у протумачено као понуда амнестије оптужене за догађаје 27. априла.

Од осам посланика ВМРО-ДПМНЕ, тројица су директно оптужена за тероризам и претње уставном поретку за шта је запрећена казна од најмање 10 година затвора, док је четврта Елизабета Канческа Милевска, коју је Специјално јавно тужилаштво оптужило за намештање тендера за извођење грађевинских радова у Музеју македонске борбе за државу и независност.

Међу њима су и Владанка Авировић и њен син Василије, који су осуђени на по три године затвора у случају "Фонд", такође за злоупотебу јавног тендера.

Када је Заев понудио амнестију у парламенту у замену за гласање за уставне промене, у македонској јавности се подигла велика прашина, посебно у правосудним институцијама и стручној јавности, која је то протумачила као притисак власт на правосудни систем земље.

Поставља се, наиме, питање да ли су оптужени, који су пуштени из притвора, имали договор да гласају за уставне промене у замену за ослобођање од оптужби или било које друге олакшице.

Одговора, за сада, још нема, али, како преносе медији, до преквалификације оптужнице је могуће доћи у било којој фази поступка, а не искључује се и могућност њеног потпуног повлачења или одустајања од кривичног гоњења.

Такође, постоји и могућност да парламент усвоји закон о амнестији за оптужене у предмету "27. април" прошле године.

Иначе, према писању портала А1он.мк, Македонија је од стицања независности до данас усвојила пет закона о амнестији. Први и други су усвојени 1991, потом 1999. и односили су се на осуђене са коначним судским пресудама у бившим југословенским републикама.

Трећи је усвојен 2002. као резултат потребе за успостављањем одговарајућег правног оквира као инструмента за имплементацију Охридског споразума, четврти 2003. године који се односио на грађане који нису испунили војну обавезу и 2011. за амнестију особа против којих се идентичан поступак водио у Хагу.

Осам оптужених посланика који су гласали за уставне промене, како су пренели македонски медији у петак, такво поступање су условили са четири услова међу којима је и онај повезан са иницијативом коју је Заев покренуо у парламенту, а односи се управо на оптужене за догађаје од 27. априла прошле године.