Нови предлог за промене устава БиХ

Премијер Републике Српске Милорад Додик изјавио је да је од представника ЕУ Роберта Купера добио нови предлог о променама устава БиХ, наводећи да се не ради о "бутмирском предлогу" или наставку тог процеса.

Додик је, после разговора с Купером, рекао да ће се о том документу изјаснити када га изучи и одбацио тврдње неких представника политичких странка у БиХ да је тај документ сачињен тако да испуњава све његове жеље.

"За нас је неприхватљиво да у разговорима о евентуалним уставним променама учествују странци", рекао је Додик и додао да "страни ментори могу само да пруже техничку помоћ".

Према његовим речима, приближава се тренутак када се треба одлучити може ли или не да се постигне споразум о уставним променама.

"Разумем потребу Европе да каже свој став на који начин се може убрзати европски пут БиХ и стога ћемо наставити разговоре о том питању", рекао је Додик, нагласивши да разуме и подржава европски пут БиХ, али не по сваку цену.

Компромисно решење

Купер, који је генерални директор за иностране и војнополитичке послове при Генералном секретаријату Савета ЕУ, рекао је да нови документ, који су заједно сачинили представници ЕУ и САД, представља компромисно решење и нуди скромне промене устава БиХ.

Купер је потврдио да је обавио разговоре и с другим лидерима водећих странака у БиХ, које је упознао са новим предлозима.

"На лидерима БиХ је да одлуче хоће ли прихватити пут ка чланству у ЕУ", рекао је Купер, додајући да представници ЕУ не фаворизују ниједну страну у БиХ.

Пре разговора са премијером и лидером СНСД Милорадом Додиком, Купер је нови документ уручио и представницима Партије демократског прогреса (ПДП).

За разлику од СНСД и ПДП, лидери бошњачких и хрватслких странака већ одбацују тај документ као неприхватљив.

Ни Додик ни Купер нису желели да открију садржај новог документа о уставним променама у БиХ.

Кориговани "бутмирски пакет"

Поједини медији у Сарајеву тврде да се ради о коригованом "бутмирском пакету", наводећи да нови предлог садржи између осталог да се у Уставу наведу оне надлежности које држава већ има, попут одбране и обавештајних послова.

Држава би делила надлежност с ентитетима о питању унутрашње безбедности, опорезивања, изборног процеса, правосуђа, пољопривреде, науке - технологије, животне средине и локалне самоуправе.

Парламент БиХ добио би више посланика, и то 21 у Дому народа и 87 у Представничком већу. Уместо председавајућег, домови би добили председника и два потпредседника.

Ентитетско гласање остало би у државном парламенту. Тамо би се бирала и три члана Председништва који би онда међу собом изабрали председника.

Савет министара у надлежност би добио вођење спољне политике и предлагање државног буџета.