Савет ХРТ-а: Неприхватљиво релативизовање усташких злочина

Наводи се да је Савет упозорио на "неприхватљивост и непрофесионалност садржаја који релативизују усташке злочине".

"У односу на уочене потешкоће у програмским садржајима који се баве наслеђем недемократских режима, Савет упућује програмско вођство на стриктно поштовање научних, културних и друштвених стандарда. Поводом конкретних програмских садржаја који релативизују усташке злочине, Савет упозорава програмско вођство на њихову неприхватљивост и непрофесионалност и упућује на поштовање критичког научног просуђивања", стоји у закључку.

Хина наводи да је овај закључак Савета усвојен са осам гласова "за" и два уздржана гласа Маје Север и Деана Шоше, чланова Савета из редова запослених на ХРТ-у.

Наводи се да је доношењу закључка претходила расправа у којој су поједини чланови Савета износили сопствене ставове везане за наведену емисију.

Члан Савета Влахо Богишић на почетку седнице рекао је да је повод одржавања седнице био то што су у програму ХРТ-а била изнета схватања која се, како је навео, грубо сукобљавају са друштвеним схватањима у Хрватској. Богишић је рекао да би препорука Програмског савета требало да буде да на ХРТ-у постоји нулта толеранција према усташком наслеђу.

Наводи се да је члан Савета Саша Милошевић рекао да жели да утврди шта се тачно догодило, како је ХРТ реаговао и како ће поступати у овом и у будућим сличним случајевима.

"Ради се о занемаривању историјских доказа, као и манипулацији и рехабилитацији усташтва", рекао је Милошевић.

Члан Савета из редова запослених на ХРТ-у Деан Шоша оценио је да се злоупотребљава новинарско правило обеју страна јер је ово класичан пример где се не може говорити о томе, јер ниједан историчар не би гостовао у наведеној емисији.

Наводи се да је члан Савета Зорислав Лукић рекао је да је у спорној емисији угошћен "један аматер или чак дилетант" када је у питању историјска наука и да би волео да ХРТ избегне овакве ситуације, као и да у емисијама о оваквим темама историчари буду гости.

Члан Савета Иво Лучић навео је како би јавни простор требало да избаци све облике тотализаризама, свега оног што дели хрватску државу и што продубљује трауме без обзира о којој се страни ради. Он је изнео и тврдњу да је Јасеновац хрватска срамота и да негирања страдања у Јасеновцу спадају у домен неозбиљности, али по Лучићевом мишљењу ту спадају и, како је оценио, лажи у којима се говори о чак 700.000 убијених. 

Генерални директор ХРТ-а Казимир Бачић предложио је Програмском савету да се сва питања у овом случају упуте у писменом облику вођству куће. 

Хина наводи да, иако су долазак на седницу Савета најавили оснивач Хрватског хелсиншког одбора Иван Звонимир Чичак и пензионисани пуковник Хрватске војске Ђуро Глогошки, улаз у зграду ХРТ-а им није био дозвољен.

Наводи се да је пре седнице пред зградом ХРТ-а одржан и протест у организацији Грађанске иницијативе Иво Пилар, на којем је тридесетак демонстраната оптужило ХРТ и Програмски савет за цензуру и затражило њихово извињење уредници спорне емисије Каролини Видовић Кришто.

Десничари у протесту, њих тридесетак, сматра да и на Вукића и на уредницу емисије Каролину Видовић Кришто насрћу поштоваоци тоталитарних система и "црни ђаволи", те да им је жеља да, како кажу, "убију истину" и "уведу цензуру". 

Програмски савет ХРТ-а одржао је хитну седницу искључиво због емисије "Добар дан, Хрватска" 30. маја, у којој је гостовао публициста и секретар удружења Друштво за истраживање троструког логора Јасеновац Игор Вукић, који је изнео спорне тврдње о природи и функцији концентрационог логора Јасеновац, истичући примере "хуманости" усташа.