Линта: Нови закон у Хрватској завршни чин отимања имовине српских предузећа

Миодраг Линта је, гостујући у Дневнику РТС-а, навео да је отимање српске имовине у Хрватској почело 1991. године и да оно и дан-данас траје.

"Овај закон представља завршни чин отимања имовине српских предузећа, банака и других институција. Подсећам да је још влада ХДЗ-а Јосипа Манолића 1991. усвојила уредбу којом је почело отимање српске имовине. Власник некретнина се прогласи државним непријатељем и креће продаја угледним ХДЗ-овцима. Тај процес траје пуних 27 година", наводи Линта.

Додаје да је Закон о управљању јавном имовином Хрватска усвојила да би спречила позитивне  пресуде Европског суда о враћању имовине српским фирмама.

"Одређене фирме у Србији, које су прошле све судске инстанце у Хрватској, сада су дошле пред Европски суд за људска права у Стразбуру и сада Хрватска, да би спречила евентуално повољне пресуде Европског суда о враћању имовине српским фирмама, доноси овај скандалозни антиевропски закон, наводи председник Савеза Срба у региону.

Истиче да тим законом, Хрватска крши Споразум о сукцесији.

"Овим законом Хрватска крши не само сопствени Устав, европско законодавство, крши Бечки споразум о сукцесији – Анекс Г тог споразума који се зове Приватна својина и стечена права и у којем се јасно каже да свим грађанима и правним субјектима морају бити враћена права које су имали на дан 31. 12. 1990. године, а сви уговори склопљени под притисцима и претњама, морају бити проглашени ништавним. Хрватска од 2004. године, када је тај споразум ступио на снагу, одбија да врати српску имовину", објашњава Линта.

Позива српско Министарство спољних послова да направи елаборат о кршењу права српских грађана и српских правних субјеката и упозна међународне организације и међународну јавности са тим да Хрватска крши темељну вредност ЕУ и данашње цивилизације – људска права.

Наводи да је једна од процена да отета имовина српских правних субјеката вреди близу две милијарде евра.

"Различите су процене, једна од процена је да та имовина српских правних субјеката вреди близу две милијарде евра. Ради се о великој вредности. Сличана ситуација је са отимањем имовине протераних Срба и српских повратника – 40.000 отетих станарских права, 50.000 заосталих неисплаћених пензија, 800.000 катастарских парцела – отетог пољопривредног и шумског земљишта...", истиче председник Савеза Срба у региону.

Паљење српске имовине

Осврнуо се и на недавни случај паљења српске имовине у Хрватској.

Наводи да је на кућу Душана и Марије Новаковић бачена експлозивна направа и да то представља класичан напад на српску породицу са поруком да Србима нема живота у Хрватској.

"Ради се о српској породици – Душану и Марији Новаковић. Запаљена им је штала, а на кућу им је бачена експлозивна направа која сада није у функцији. Ово је класичан напад на српску породицу са поруком да Србима нема живота у Хрватској", оцењује Линта.

Нагласио је и да нема реакције од хрватске председнице Колинде Грабар Китаровић и хрватског премијера Андреја Пленковића.

О изборима у БиХ

Осврћући се на предстојеће изборе у БиХ, наводи да је позвао страначке лидере Срба у Федерацији да формирају заједничку српску листу.

"Јуче сам упутио отворено писмо лидерима седам српски политичких странака у Републици Српској који имају своје општинске одборе у Федерацији БиХ, да апелују на своје општинске одборе да седну за сто, направе заједнички програм и изађу са једном јединственом Српском листом на предстојеће изборе у БиХ који ће бити одржани 7. октобра", наводи председник Савеза Срба у региону.

Оцењује да је то једини начин да Срби у Федерацији БиХ опстану и оснаже свој политички положај.

"Положај Срба у Федерацији БиХ је трагичан, пре рата у Федерацији БиХ је живело око 600.000 Срба, а по попису из 2013. – 56.000. Њихови главни проблеми су – дискриминација у запошљавању, образовању, расподели буџетских средстава, невраћању узурпиране имовине. Ситуација је трагична у БиХ као и у Хрватској", закључио је Линта.