Стоилковић: Никада лошији односи због антисрпске политике

Иван Стоилковић је у изјави Танјугу навео да је посета председника Собрања Талата Џаферија и делегације скупштине, чији је члан, важна јер сваки разговори отварају или затварају сва отворена питања.

"Имамо несрећу да долазимо у веома незахвалном тренутку, када су односи између Србије и Македоније на најнижем могућем нивоу тако да су, свака посета, сваки разговор и све што може да помери стање са мртве тачке – добродошли. У том смислу видим и своје присуство овде као припадника и представника српске заједнице у Македонији, председника Комисије за сарадњу са Скупштином Србије. Било би веома проблематично изостављати Србе из Македоније из оваквих разговора, који су доспели у незахвалан положај после промене власти у Македонији", навео је Стоилковић.

Рекао је и да је очигледно да тај положај постаје неиздржив и најавио да је неопходно да данашњи разговори у Београду буду усмерени на промену политичке слике и приступа актуелне власти у Македонији према Србима у тој земљи, али и Србији.

"У протеклих годину дана имали смо крајње проблематичне антисрпске ставове и антисрпску политику новог парламентарног руководства у Македонији, што не одговара сарадњи између македонског и српског народа, која је увек била на веома високом нивоу, те не одговара ни техничкој сарадњи две државе.

Проблем настаје на политичком нивоу, јер је актуелна власт пробала да се врати на деведесете и веома проблематичну антисрпску кампању", критикује Стоилковић.

Истакао је да се, када Македонија има довољно својих проблема а не зна како да се с њима избори, онда обично прибегава враћању на деведесете, када је било популарно иступати са антисрпским ставовима.

"Добар део јавности у Македонији још није разумео да су се имиџ Србије у међународној политици и међународна полтика према Србији драстично променили. Сада имамо Србију која је цењена у свету као партнер. На другој страни имамо Македонију која тешко може да испуни захтеве међународне заједнице", оценио је Стоилковић.

"Српска заједница није добила новац од македонске државе" 

Стоилковић подсећа да је Македонија од свог осамостаљења увек кривицу за све пребацивала на Србију и Србе, те критикује понашање нове македонске власти према српској заједници у тој земљи, између осталог, и због тога што српска заједница није добила новац од македонске државе, јер је била део претходне владајуће гарнитуре.

Истовремено, како је навео, македонска заједница у Србији добија велику финансијску помоћ, чак 480.000 евра, а додатно и новац с локалног нивоа.

Србе нова македонска власт, међутим, каже Стоилковић, максимално запоставља и српска заједница добила је тек десет хиљада евра и то пре свега за обележавање државног празника Срба у Македонији.

Зато и тврди да је много проблема о којима треба разговарати, те додаје да би било добро да у наредном периоду буде организована заједничка седница две владе.

Подсетио је и да је српска заједница у Македонији конститутивни елемент државе и да је пре промене власти била у сасвим другачијој ситуацији.

У том смислу наводи да нова влада једноставно има нове постулате деловања, у којима се фокусира на реализацију Тиранске платформе и тражење решења за име државе, а реализацијом Тиранске платформе, наводи, сви припадници мањих заједница доспевају у подређени положај.

Стоилковић наводи и да је српску заједницу заборавила и међународна заједница, која у овом тренутку има друге приоритете у вези с Македонијом, те подсећа да је у време претходне владе у тој земљи српска заједница била саставни део македонске државе, али напомиње да је последњих година све то избрисано.

"На насилан начин на локалним изборима одузета нам је једина општина коју смо имали. Доведени смо у ситуацију да морамо да се прегрупишемо и тражимо нове путеве за опстанак у Македонији. Очекујемо пуну подршку и помоћ наше матичне државе и зато апелујемо на Србију да мало више пажње поклони Србима у Македонији", рекао је Стоилковић.

Спор око имена Македоније тек после Самита НАТО-а

Стоилковић је оценио да спор око имена Македоније неће бити решен до Самита НАТО-а 12. јула, јер наводи да "не иде све тако глатко у преговорима као што се представља јавности".

"Генерално, расплет догађаја у Македонији, према мојој процени, је да се мора постићи национални консензус око свих проблема да се избегне унутрашњи потенцијал за конфликте који може имати реперкусије у региону", рекао је Стоилковић.

У региону, додао је, постоји велики притисак да се реши спор око имена Македоније, да Србија закључи правно обавезујући споразум са Приштином како би Косово добило столицу у УН, и да се РС утопи институционално у БиХ.

"Иако се чини да се ради о три различита процеса, они чине један процес. Не верујем да може да се догоди решење имена до Самита НАТО-а, не верујем да ће Србија омогућити столицу Косову у УН, као ни да ће се РС утопити у БиХ. Албанцима је интерес јединствени албански културни и национални простор пре него опстанак атипичних државних творевина на подручју Балкана којима се не зна ни граница, ни власт", уверен је Стоилковић.

Изразио је, међутим, наду да ће међународна заједница бити принципијелна у тражењу решења јер, оцењује, ниједном народу на Балкану није у интересу дестабилизација, већ економски развој и просперитет.

"Веома ми је драго што је Србија лидер у процесу помирења у региону и Срби у региону могу из тога извући бенефите", уверен је Стоилковић.