Срби у Хрватској против иницијативе да се на референдуму сузе права мањина

Потпис, уједно и сагласност хрватског грађанина да се изјашњава на рефередуму, иако тек у форми предлога, критикује се због једне ставке.

"Референдум у којем ћете позивати људе да гласају за то да припадници различитих мањина буду искључени и сегрегрегирани", каже Милорад Пуповац, председник Српског народног већа.

На пример, српски заступници којима су у хрватском сабору гарантована три мандата. Иницијативу којом би им се можда ограничила овлашћења, предлагачи правдају другачијом европском праксом

"Када погледамо контекст ЕУ, развијенији политички системи, на пример Луксембурга и Холандије, они немају ни једног представника националне мањине у свом парламенту, а камоли да утичу на тако важна питања као што су буџет и влада", каже Звонимир Троскот, координатор иницијативе "Народ одлучује". 

Истовремено, из тамошњег цивилног сектора подсећање да су права мањина у хрватском Уставу другачија и посебно истакнута из историјских разлога. На покушај измене одредаба, и то не први пут, своје виђење има и Београд.

"Срби у Хрватској су фактички већ дуги низ година грађани другога реда, њихов основни проблем је дискриминација и у делу законодавства, понашању државне власти", каже Миодраг Линта, председник Савеза Срба из региона. 

Линта је става и да тренутак, овога пута, није случајан. Када је у фокусу афера Агрокор.

"Актуелној власти чије је језгро чини Хрватска демократска заједница из недеље у недељу опада рејтинг, могући су ванредни парламентарни избори. И сада је увек у Хрватској добро ако појачате антисрпску, па и антимањинску реторику, то је најбољи начин хомогенизације хрватског бирачког тела", каже Линта. 

Потписи се прикупљају у наредне две недеље, а да би иницијатива за расписивање референдума стигла до председника парламента мора да је потпише најмање 10 одсто хрватских бирача, односно нешто мање од 400 хиљада. Већ имају проблема, јер им постављање штандова на јавне површине поједини градови наплаћују.