Све кризе Пленковићеве владе

Због ускраћивања подршке министру финансија Здравку Марићу, Пленковић је по кратком поступку прошле године у априлу сменио четири Мостова министра – Влаху Орепића, Анту Шпрљу, Славена Добровића и Ивана Ковачића.

Потпредседник Владе и министар спољних послова Давор Иво Штир (ХДЗ) сам је дао оставку у јуну 2017. години, јер није желео да буде у истој влади у којој је њему идеолошки неприхватљив ХНС, а у истом коалиционом преслагивању разрешен је министар науке и образовања Паво Баришић.

На место Баришића дошла је Блаженка Дивјак, а у Владу су ушли и министар унутрашњих послова Давор Божиновић, рада Марко Павић, спољних послова Марија Пејчиновић Бурић, правосуђа Дражен Бошњаковић и градитељства Предраг Штромар.

Мартина Далић није била на изборној листи ХДЗ-а на парламентарним изборима, тако да се након јучерашње оставке не може вратити у саборске клупе. 

Драматичних ситуација као што је ова, с оставком сад већ бивше потпредседнице Далић, у досадашњој једноипогодишњој владавини премијера Пленковића било је много више него што их је очекивао долазећи на ову функцију.

Сплитска Слободна Далмација пише да је Пленковић кренуо полетно и релаксирано будући да је његова влада у Сабору у октобру 2016. изгласана с респектабилним 91 гласом посланика. 

Тренутно је, наводи се, миљама далеко од било какве релаксације и хода по ивици натегнуте већине од само 76 гласова.

У таквој ситуацији опозиција, пише Слободна, у Сабору може да руши кворум кад год јој се прохте, односно кад само један посланик из владајуће већине не дође на заседање. 

То значи да до даљег за владајуће нема ни порођајних ни других изостанака.

Прва велика криза Пленковићеве владе била је у ово време пре годину дана, након смене Мостових министара и одласка Моста из коалиције.

У драматичном гласању, Пленковићевог министра финансија Здравка Марића од смене је спасао само један глас, и то онај бившег СДП-овца Томислава Саухе.

Сауха је од тада сигурна саборска рука за све ХДЗ-ове предлоге, а његова афера с дневницама готово да се и заборавила будући да и након 15 месеци од отварања истраге још нема ни оптужнице ни судског поступка, а камоли пресуде.

Врло брзо је уследио и други преломни тренутак. У Владу су ушли ХДЗ-ови дојучерашњи идеолошки непријатељи, ХНС, чији је председник Иван Врдољак једва дочекао разлаз ХДЗ-а и Моста.

У вртлогу политичких обрата, уласком ХНС-а у Владу, премијер и шеф ХДЗ-а успео је политички остати "изнад воде", сачувао је кабинет и позицију у ХДЗ-у, осигурао 78 гласова, а изгубио гласове с крајње деснице – Бруне Есих и Златка Хасанбеговића.

ХНС се због тога поцепао, а у Владу су ушли Предраг Штромар и Блаженка Дивјак, а истовремено су из ње изашли Штир и Паво Баришић.

Последња битка била је она око Истанбулске конвенције. Пленковић је у Сабору доживео жестоки удар из сопствених редова иако се на седницама страначког Председништва претило и новим изборима. 

Чак 17 ХДЗ-ових посланика није гласало за Конвенцију. 

Због Конвенције, коалициони партнер Хрвоје Зекановић из Храста окренуо је леђа Пленковићу, а парламентарна већина свела се на само 77 посланика, једног више од потребног минимума.