Како Македонија подстиче органску производњу?

Од двадесетак кошница пре пола века, пчелињак породице Маринковић, у неразвијеном подручју Мариову, сада их има петстотинак. Органску производњу почели су пре 12 година а сертификација је трајала две године. Производе од пет до 10 тона меда по сезони, а више од 500 кошница, кажу, не могу да одржавају.

"То је максимум и, ако можемо да се проширујемо, то бисмо радили уз бољу организацију са другим пчеларима и да помажемо једни другима да би изашли на европско тржиште", каже Зоран Маринковић.

Органски мед скупљи је од конвенционалног и до 40 одсто, а казне за оне који покушају да обичне производе продају као органске су и до 5.000 евра.

Највећа препрека у органској производњи су уситњене фарме, непознавање технологије за производњу и заштиту усева и велике климатске промене, кажу у Федерацији органских произвођача Македоније.

Додају да нема привредног амбијента, нити системског удруживања произвођача, а жале се и на трговце који ретко увозе препарате за заштиту органских производа.

"Кад се то деси, да би они вратили своју инвестицију онда су цене јако велике и онда се то не исплати органским произвођачима. По мом мишљењу, држава треба да нађе начин да смањи трошак за сертификацију органских производа", напомиње Горан Ангеловски, извршни директор Федерације органских произвођача Македоније.

И Влада Македоније помаже органску пољопривреду, од производње до извоза, пре свега субвенцијама. За један хектар паприке даје 500 евра, за хектар житарица 250 евра, по овци 20 евра, једно пчелиње друштво добија 17 евра субвенције, а враћају фармерима и половину трошкова сертификације.

"Сваке године подржавамо учешће на међународним сајмовима, подржавамо и награђујемо дизајн производа и основну производњу помажемо по неколико основа: Дајемо саветодавне услуге, кредитирамо увођење нових технологија и помажемо целокупну организацију производње", указује Гоце Георгиевски из Министарства за земљоделство.

Извознике финансирају и банке 

И банке финансирају извознике органске свеже, замрзнуте и конзервиране хране, као и готових производа.

"Нема провизије за њихове приливе и још неке повластице код откупа евра или друге стране валуте коју добијају за извоз, а заједно са Македонском банком за подршку и развој банкарским гаранцијама осигуравамо извозне пројекте", објашњава Антонио Аргир, председник УО НЛБ банке Македонија.

Македонија има око 600 регистрованих произвођача којима је прошле године пласирано 800.000 евра углавном за основну органску производњу, а просечни износ кредита био је око 7.000 евра.

У Србији је у протеклој деценији готово утростручена површина под органским производима, а број произвођача усталио се на 2.000. Према подацима из 2016. године, извоз органске хране из Србије процењен је на готово 19 милиона евра.