Грабар Китаровићева жели ново утврђивање истине о Јасеновцу

Питање Јасеновца, сматра хрватска председница, не сме бити камен спотицања нити оружје у рукама било кога ко жели да промовише било какву кампању против Хрватске.

Председница је рекла да то није "нимало усмерено против Владе и државне комеморације" и позвала Србе и јеврејске организација у Хрватској да се договоре да наредне године сви заједно иду у Јасеновац и у тишини се поклоне жртвама.

То би, према њеним речима, била прилика да се покаже да је Хрватска зрела да о тој теми из прошлости размишља с временском дистанцом.

"Изузетно добрим у том смислу сматрам предлог челника ХХО-а Ивана Звонимира Чичка о формирању међународног поверенства, с члановима из Србије, Хрватске као и међународних стручњака, које би утврдило истину о Јасеновцу", рекла је Грабар Китаровићева и на тај начин поручила, примећују хрватски медији, да би се и она убудуће придружила тој заједничкој комеморацији и више не би пошту одавала сама.

"У 21. веку се модерном форензиком, медицинском и форензиком документа, може утврдити не само број жртава, што је, нажалост, увек био камен спотицања и оруђе у рукама разноразних кампања, већ и истина шта се заиста догађало у Јасеновцу, не само од 1941. до 1945. године, него и касније", рекла је председница.

Реаговања на изјаву председнице

Медији преносе да је ова изјава Китаровићеве изазвала бројне критике твитераша.

Посланик у Сабору из опозиционог СДП-а Бојан Главашевић написао је да сматра да је овом изјавом Грабар Китаровићева релативизовала Холокауст.

"Колинда Грабар Китаровић релативизује Холокауст. Јер то је оно што се догађало у Јасеновцу. За утврђивање те истине није потребна никаква проклета комисија. Мицање Китаровићеве с Пантовчака након ове срамотне изјаве више није питање избора председника Хрватске, него народног ослобођења", навео је Главашевић.

Огласила се и некадашња премијера Јадранка Косор, која је поручила да је "заиста непријатно да ће се неке истине о прошлости утврђивати далеко од домовине".

И професор на Факултета политичких наука у Загребу Дејан Јовић остао је прилично шокиран изјавом председнице, па је на Твитеру написао:

"Баш ме занима како би то изгледало када би Ангела Меркел предложила исто за Аушвиц."

Изасланик председнице на службеној државној комеморацији у том логору и председник Хрватског хелсиншког одбора за људска права поручује да се истина о броју убијених никада се неће сазнати препуцавањем.

"Ми кажемо да је службена бројка 83 хиљаде страдалих, а Срби кажу више стотина хиљада и чији је онда број релевантан. У Музеју геноцида у Београду говоре о 50 хиљада страдалих у Јасеновцу, па се не зна који је број тачан", каже Иван Звонимир Чичак.

Чичак је у Хрватском сабору представио иницијативу о оснивању међународне комисије за утврђивање истине о Јасеновцу.