Сећање на јасеновачке жртве у Доњој Градини

Обележавање Дана сећања је почело служењем Свете архијерејске литургије у Цркви Светих апостола Петра и Павла, након чега су положени венци у Спомен-подручју Доња Градина, а служен је и парастос и помен жртвама усташког геноцида.

Комеморацију у Доњој Градини предводили су председник РС Милорад Додик и председница Народне скупштине Србије Маја Гојковић, а поред представника влада Србије и Српске, присуствовали су представници институција БиХ, Израела, ромских заједница, као и међународне заједнице и дипломатског кора.

Милорад Додик је поручио да је логор Јасеновац био државни пројекат НДХ за који никада нико није одговарао.

Тај злочин, поручио је Додик, и данас нема своју званичну категоризацију као геноцид на Србима, Јеврејима и Ромима.

Обраћајући се учесницима комеморације, Додик је рекао да је доминатан осећај који из логора Јасеновац носи још из детињства био страх од усташа и НДХ, јер је у тој држави спровођен стравичан пројекат систематског убијања једног народа.

"Та спирала места злочина - од Пага, Јадовног, преко Јасеновца, Градишке, до Сајмишта, Крагујевца, па поново према Броду, Пребиловцима, херцеговачким јамама, однеле су милион жртава српског народа у Другом светском рату", посетио је Додик.

Додао је да су у том рату Србе, ослабљене у претходном ратном сукобу, убијали где год су стигли, без разлога и повода.

Подсетио је да је из логора Јасеновац 22. априла 1945. године пробој извршила само мала група од 1.100 преживелих логораша, у моменту када је свет већ видео и знао да је Други светски рат при крају.

"Кренули су да се пробију из логора да би били живи сведоци онога шта је било и да би омогућили да живот настави да тече", додао је Додик, пренела је РТРС.

Рекао је да у општини Козарска Дубица 20 година после Другог светског рата није било мушког регрута из српског народа, јер су сви били побијени у логору за децу, у којем је, навео је, побијено или нестало 35.000 козарачке деце.

Нагласио је да ће историја забележити да је за убијање Срба направљено једно посебно оружје које се звало "србосјек".

" 'Србосјек' је оружје за један народ, да се он побије, да нестане и да се не понови. Илузија Срба је била комунистичка Југославија", нагласио је Додик.

Додик је поручио и да Срби у БиХ неће одустати од Републике Српске и права која су им дата Дејтонским мировним споразумом, који је јасно написан.

Подсетио је да Српска у протеклих неколико година са Србијом организује обележавање неколико важних датума из историје, на простору Републике Српске и Србије.

"Моја велика захвалност председнику Србије Александру Вучићу што је био иницијатор и покренуо идеју да се то на тај начин ради. То је једини могући одговор, јер ми не можемо и не треба да будемо сепарисани. Српски народ је јединиствен, по свом идентитету, вери, писму и језику и ми нисмо босански, нити смо хрватски нити било који ини Срби", нагласио је Додик.

Гојковић: Неће се дозволити негирање и заборав злочина

Маја Гојковић је поручила да се неће дозволити негирање, оправдавање и заборав тих страшних злочина, саопштено је из Кабинета председнице Народне скупштине.

Гојковићева је истакла да се, у име сећања на јасеновачке жртве, као и у име младости која долази, сваки дан и на сваком месту мора гласно говорити о страхотама и страдању у једном од најужаснијих концентрационих логора Другог светског рата, како се злочин више никада не би поновио.

Гојковићева је указала да су у Доњој Градини, која је највеће стратиште логора Јасеновац, као и у другим логорима у НДХ, попут Јастребарског, Старе Градишке, Сиска, Лоборграда, Јадовна и небројеним знаним и незнаним стратиштима, људи истребљивани систематски, смишљено и организован.

Указала је да се и после више од седам деценија поставља питање како је могуће да у људима може да постоји тако страсна мржња према човеку, према другоме и то само зато што су били Срби, Јевреји, Роми.

Председница Скупштине је напоменула да се страхота ових злочина не огледа само кроз број невиних жртава које су усмрћене на најсвирепији начин, већ и у чињеници да се радило о државном пројекту, чији је крајњи циљ био затирање читавих народа - Срба, Јевреја, Рома.

Истакла је да данас постоји обавеза да се подигне глас против покушаја ревизионизма и рехабилитације наказне идеологије мржње и расизма која је била у темељима НДХ, наводећи да сваки покушај оживљавање фашизма и усташтва угрожава људска права и достојанство.

"Против тог суштинског зла, које презире радост и мрзи живот, морамо да се боримо свом својом снагом. Не смемо му дозволити да мучи наше потомке, као што је мучило наше претке. Њему не сме бити места у свету и будућности коју градимо и којој се надамо", поручила је председница Народне скупштине.

Зато, додала је, брижљиво чувајући сећање и тражећи правду за жртве, у искреној жељи за градњом бољег региона и света, наш одговор на насиље и екстремизам је још снажнија приврженост миру и сарадњи и још већа посвећеност развоју и напретку и свестраном јачању државе и народа.

Гојковићева је нагласила да се мора јасно рећи: "Нећемо дозволити да се ови страшни злочини негирају, оправдавају и забораве. Нећемо дозволити због жртава, али и будућности генерација које долазе после нас, као и због мира и стабилности који желимо да градимо са онима у нашем окружењу који то искрено желе."

Вулин: Никоме није стало до мира колико Србији

Србија је гарант и чувар мира на Балкану, истакао је у Доњој Градини министар одбране Александар Вулин и додао да, док Србију води Александар Вучић, неће се никада више поновити ни Јадовно, ни Јасеновац, ни "Бљесак", ни "Олуја".

"Никада више српски народ неће мирно прихватати да буде одвођен у логоре, затиран и протериван. Никада више", рекао је Вулин.

Додао је да су, зато што се о Јасеновцу ћутало и зато што се о Јасеновцу није говорило, Срби дочекали да крајем 20. века још једном осете усташку идеологију, још једном страдају, још једном бивају убијени и протерани, саопштило је Министарство одбране.

"Наша обавеза је да о Јасеновцу говоримо, наша обавеза је да подсећамо и наша обавеза је да сваки пут када било ко покуша да релативизује јасеновачко зло, да обнови усташку идеологију, да проговоримо и да се супротставимо", истакао је Вулин.

Према његовим речима, не може се разумети суштина грађанских ратова у Хрватској и Босни и Херцеговини, ако се не познаје јасеновачки ужас и ако се не знају и не схватају размере јасеновачког геноцида.

"Тако је Република Српска морала настати као отпор понављању јасеновачком геноциду, као отпор понављању истребљења српског народа, његовог протеривања и његовог затирања", истакао је министар Вулин.

Додао је да ће Република Србија, као један од гараната Дејтонског споразума увек снажно подржавати Републику Српску и Дејтонски споразум и никада неће дозволити да се јасеновачки ужас понови.

"Србија је гарант мира, Србија је чувар мира, Србија је гарант да ће сви народи на Балкану живети добро и живети у миру, и никоме више није стало до мира него српском народу, баш никоме", поручио је Вулин.

Додао је да је Србија исто тако чувар слободе свог народа, чувар права српског народа да живи тамо где се родио, да траје тамо где се родио и да никада више не доживи геноцид какав је јасеновачки.

"Не треба само Срби да осуђују и подсећају на јасеновачки ужас, то треба да раде сви људи и сви народи свако у коме има људскости и човечности", поручио је министар.

Систем концентрационих логора Јасеновац је био највеће стратиште у Другом светском рату на територији бивше Југославије.

Логор Доња Градина оформљен је 1942. године у систему усташког логора Јасеновац, а био је активан све до завршетка Другог светског рата 1945. године и слома Независне Државе Хрватске.

Доња Градина била је једно од највећих стратишта јасеновачког логора, где су убијани махом Срби, Јевреји и Роми.