Без помака у преговорима Скопља и Атине

"Мислим да су две земље заинтересоване да виде да ли је могуће да се ово питање реши сада. Не могу да кажем да су ставови приближени, јер се гледишта две стране још увек разликују, али су изразили спремност да се преиспита могућност да се проблем реши сада," рекао је Нимиц након дводневних преговора са представницима власти у Скопљу и Атини.

Разговоре о имену Македоније, током последње рунде преговора, закомпликовао је и захтев Скопља да се у дневни ред уврсти и проблем македонске мањине у Грчкој, о чему још од почетка процеса под капом светске организације, пре 25 година, није дискутовано.

Нимиц је, не улазећи у детаље преговора, рекао да су "поменута" и нека питања која немају обавезно везе са проблемом имена бивше југословенске републике.

"Једна од ствари које су се десиле током разговора, а они се воде већ више од десет година, је да испливавају и друга питања. Људи желе да се о тим стварима расправља, јер сматрају да су повезани са проблемом имена", рекао је НИмиц. "Ако људи желе да и о томе разговарају онда је и то део моје мисије".

Македонска влада, током преговора, укорила је специјалног представника УН да "излази ван оквира мандата који му је поверен", оцењујући да је нови пакет Нимицових предлога "суштински подударан" са ставовима грчке владе, посебно у вези употребе имена и промене пасоша.

Премијер Никола Груевски, како наводе извори у Скопљу, у преговарачке теме уврстио је захтев за издавањем двојног држављанства грчким Македонцима и покретање процеса враћања имовине, која им је одузета у компликованим догађајима који су уследили након краја Другог светског рата.

Западни дипломати који прате преговора сматрају да је делимична промена позиције међународног преговараца уступак Атини да се врати за преговарачки сто, обзиром да се међународна заједница нада да би проблем могао бити решен до 9. јула, што би Македонији отворило врата укључивању у НАТО, заједно са Хрватском и Албанијом.

Ни Нимц ни македонски званичници нису желели да коментаришу нове предлоге изасланика УН, али су грчки медији још раније објавили да је у оптицају неколико варијанти, укључујући називе попут "Горње", "Вардарске" или "Северне" Македоније.

Проблем око имена некадашње југословенске републике, беспотребно, оптерећује односе две државе још од осамостаљења Македоније 1991. године, а Грчка је северном суседу чак, током 19 месеци 1993-94. године увела оштру економску блокаду, која је укинута тек након озбиљног притиска међународне заједнице.

Суштину проблема представља грчки став да се име Македонија може користити само за северну покрајину те државе, инсистирајући на историјском наслеђу које води порекло још од времена Александра Македонског.

Позивање на наслеђе славног античког државника и војсковође није страно ни властима у Скопљу, који су његовим именом крстили аеродром у престоници.

Од 1993. године, привременим споразумом, који је такође постигнут под патронатом светске организације, Македонија у међународним организацијама користи рогобатно име "Бивша Југословенска Република Македонија", док се у билатералним односима са већином држава употребљава уставни назив те држава "Република Македонија."

Повезане вести:

САД: Нерешена питања не дестабилизују Балкан

Нереални рокови за решење имена Македоније

Нова рунда преговора око имена Македоније