Све о Еви

"Ева Г. као Гузенбауер", коментарише аустријски дневник Пресе овај морални трансфер деценије.

Сa позиције српске читалачке публике, овај случај се представља као локална епизода – бивши вођа једне ванпарламентарне партије у расулу налази "ухљеб" у глобалном концерну, шта је ту чудно и необично што би надилазило снагу неких ближих примера!  

Погрешно. Овај пример са Евом Главишниг не само да по количини отворене дрскости и лицемерја надилази све досадашње трансфере политичара у привреду било где у Европи већ се може узети као неопозиви доказ да је појединачни квантитет аморалности добио нови квалитет – од политичара који у принципу крије своје моралне преступе докле год може дошло се до новог типа коме је свеједно.

"Г као Гузенбауер" је после напуштања активне политике у децембру 2008. још и покушавао да створи привид солидне етике у разгранатој мрежи глобалног лобисте. Са страственим осећајем за детаљ, он се кретао испод радара медија. "Г као Главишниг" наступа директно.

Код Алфреда Гузенбауера је барем постојао хичкоковски "suspense" моменат (тренутак ишчекивања), нереално очекивање да је политичко лобирање професија као и свака друга, а данас нема политкриминалне афере ширих размера, а да се у овдашњој штампи не појаве имена бившег аустријског канцелара и његовог адвоката Габријела Ланског (недавно, афера "еврофајтер"). 

У случају Еве Главишниг, механизам политичког лобирања наступа радикално огољен, без изговора, околишања и еуфемизама – it's about money. 

Пресе о Еви Главишниг: "Бертолд Брехт, драмски аутор који је вероватно познат Зеленима, говорио је – прво долази ждрање, тек онда морал." Тек кад је приватна егзистенција осигурана, јавља се осећај одговорности према другима. 

Брехтов афоризам чак није ни циничан, већ спада у опште друштвене дијагнозе: Прво се наједеш, па даш другима. Ако си добра особа; ако ниси ни онда. 

Бивша аустријска "зелена" политичарка и ту, међутим, иде неуходаним стазама и пробија нове путеве кроз сиву политичку зону. Она је прво годинама говорила о моралу, да би се сада лакше бринула о приватној егзистенцији. 

Прво шамарање друштва, морална прозивка, бичевање људских мана, агресиван пуританизам, а тек онда приватно касирање. То је Брехтова метафора о "ждрању" постављена на главу.

"Новоматик" и "одговорне игре на срећу"

"Новоматик" је највећи европски концерн за игре на срећу. Oсновао га је аустријски милијардер Јохан Граф 1980. у Гумполдскирхену, малом месту тридесетак километара удаљеном од Беча, у близини Бадена. Централа је и даље тамо.

У ових скоро четрдесет година, "Новоматик" је нарастао до пословног дива који из аустријског села од три и по хиљаде људи делује глобално: 30.000 радних места у 70 земаља, 270.000 аутомата, са годишњим обртом 2,5–3 милијарде евра и близу пола милијарде профита.

Од свих политичких и финансијских афера у којима се "Новоматик" (казина, аутомати за игру, спортске кладионице) проминентно појављивао, овде се бира само једна, она главна, започета 2010. године, са реповима који се и данас повлаче и по судовима. 

Пре осам година Петер Пилц, тада истакнути члан аустријске Партије зелених, вођа парламентарног одбора за безбедност у више мандата, поднео је полицијску пријаву против директора "Новоматика" Франца Волфарта. 

Образложење: "Новоматик" је 2006. користио услуге двојице плаћених лобиста – Валтера Мајшбергера и Петера Хохегера – да би утицали на свог доброг пријатеља, тада министра финансија Карл-Хајнца Грасера, не би ли либерализовао национални закон о играма на срећу.

Технички, требало је омекшати монопол државне фирме "Казино Аустрија", која стоји под контролом Министарства финансија, и "Новоматику" уступити део колача на тржишту среће.

Полиција је претресла Волфартов стан, оформљен је парламентарни одбор за истрагу; Мајшбергер, Хохегер и Грасер су и данас на суду због других сличних примера злоупотребе службеног положаја и проневере. 

Случај са "Новоматиком" завршио је у нијансама сиве зоне тумачења правних норми. Нико није осуђен, осим што је власник фирме сменио у јавности компромитованог Волфарта са места директора. 

За аустријске Зелене то је, међутим, био само почетак својеврсног "крсташког рата" који су њихови најугледнији политичари, поред Пилца и Еве Главишниг, повели у јавности против "Новоматика". 

"Новоматик" је постао стална тема горњег ешалона зелених морализатора. Нема годину дана да је Главишнигова у емисији аустријског јавног сервиса (ОРФ) "У центру" критиковала концерн како "купује законе и политичаре", те због тога тражила пооштравање закона и тоталну забрану аутомата за игру на срећу у Бечу.

Прошлог петка, Главишнигова се појавила пред медијима са новим директором концерна Харалдом Нојманом и озареног лица саопштила јавности да у "Новоматик" преузима "одељење за одрживост концепта (sustainability) и одговорне игре на срећу".

Обоје, и генерални и нова водитељка одговорних игара на срећу, инсистирали су да се ту ради о вишој сили, о манама људске природе пред којима су они немоћни – игра на срећу је друштвени фактор, стар пар хиљада година, па га је због тога немогуће игнорисати, чак и кад ствара зависност. Управо онда кад ствара зависност. 

Са своје стране, Главишнигова је обећала како она не одустаје од свог "критичког духа", те да "Новоматику" неће гледати кроз прсте ако одустане од одговорног понашања на тржишту среће. 

Нојман је са своје стране објаснио да ће нова шефица ресора за етику и морал "држати везу с политиком и политичарима".

Пресе: "Главишнигова ће користити своје везе у политици – за 'Новоматик' оне су злата вредне."

То преведено значи да концерн ставља Еву Главишниг на радно место "куповања закона".

Функција није хипотетичка, пошто "Новоматик" већ годинама покушава да откупи контролне акције државне фирме "Казино Аустрија".

Тренутно на том фронту влада затишје, јер је "Новоматик" прошлог лета изгубио пред највишом инстанцом, код Врховног суда, где се жалио кад му је одредбама антикартелског закона онемогућено преузимање државних казина.

Али сад са Евом у тиму, с њеним везама "с политиком и политичарима", све поново постаје могуће.

Њене пријатељске везе са Штрахеом злата вреде, последњи пут кад су јавно наступали заједно пре годиницу и нешто, добро је да га није затукла усред студија!

And the Oscar goes to....

У једном су Нојман и Главишнигова у праву: никад у историји ниједна власт на свету није успела да забрани игре на срећу, чак и да је хтела, што је било ретко. Са изузетком Савонароле у Фиренци крајем петнаестог, или америчких пуританаца у седамнаестом веку, интервенције власти су се углавном сводиле на контролу сектора и партиципацију у добити, ни данас није другачије.

Успут, презиме "Волфарт" смењеног директора "Новоматика" у преводу значи "благостање" – као што постоји "држава благостања", очито постоји и "фирма благостања". 

Кладило се пре, кладиће се и убудуће. Нека друштва, као америчко, израсла су на темељима срећног провиђења. Европске културе се окрећу око принципа среће, људски снови круже око џекпота на лутрији, срећне руке на аутомату, добре карте и најбржег коња. 

Али – Зелени су другачији. Широм континента, од Скандинавије до најјужније европске тачке, партије зелених су се у аутодефиницији профилисале као чувари стриктног морала у политици, непопустљиви контролори друштвених мана у име највиших етичких принципа. 

Почели су "ен грос" као еко-партије, од осамдесетих се полако трансформисали у етичке партије, да би у овом веку узурпирали статус непоткупљивог моралног арбитра на иначе корумпираном политичком тржишту социјалдемократа, конзервативаца и популистичке деснице. 

У агресивном политичком пуританизму, истицале су се посебно немачке и аустријске зелене партије.

Први законски акт немачких Зелених кад су ушли у Бундестаг био је да потврде НАТО бомбардовање Србије. Јошка Фишер је врло неформално носио патике на заседању Бундестага, али је сасвим формално послао бомбардере на Београд! 

Посматрано испред тако широке слике, на позадини свих афера које су од маја прошле године до данас уништиле аустријске Зелене, прелаз Еве Главишниг у "Новоматик" појављује се као дно политичког бешчашћа. За поређење, то би било као да арханђел Михајло дâ оставку у рају и пређе да ради код Луцифера као портпарол; као да Хилари Клинтон постане Путинов саветник за електронске медије, или Војислав Коштуница шеф маркетинга код Цанета Суботића. 

Пресе: "Похвално је кад највиша представница партије чији се чланови држе за свеце схвати да новац не смрди. (...) Допринос Еве Главишниг би могао бити у томе да 'блек џек' преименује у 'блек Жаклин', или уместо аутомата са црвеним и црним пољима патентира један са зеленим, који се врти у оба смера и увек избацује гомилу пара."

Године 1951, филм америчког редитеља немачког порекла Јозефа Манкевица All About Eve (Све о Еви) био је номинован за 14 Оскара, освојио је чак шест.

Овај данас филмски класик прати трансформацију "Еве" од наоко безазлене младе жене до опасног сапутника. 

Овогодишња додела Оскара само што није почела. And the Oscar goes to...Eve, поново, за супериорно одглумљену улогу особе с моралом!