Каква је судбина имовине српских фирми у Хрватској?

Нова законска решења треба да омогуће да се неактивна државна имовина даје у закуп предузетницима на десет година, без најамнине. У року од три године они треба да уложе три милиона евра, а да се вредност државне имовине увећа за 50 одсто. Ако испуне те услове, стичу право на трајан откуп. 

"Шта се догодило са 400 продајних објеката само 'Борова', 'Ининим' пумпама по Србији, Црној Гори и осталим бившим југословенским републикама – распродано је све. Ми нећемо то радити. У власничке односе, док се не реше имовинско-правни односи, нико неће дирати, али нису власници ти који тврде да су власници, они су невласници јер власнички односи нису решени", поручује министар државне имовине у Влади Хрватске Горан Марић.

И Србији би ваљали прописи за неактивну имовину, оцењује "Веритас", који читав проблем види у последицама ранијих закона и игнорисању споразума о сукцесији.

"Ми смо се понадали да се тај анекс Г реализује директно: Ви докажете да сте имали неку имовину, одете на неки шалтер и они вам то врате. Нема тога у Хрватској", истиче Саво Штрбац из "Веритаса".

Адвокат Зоран Ристић заступа 20 фирми које потражују имовину у Хрватској. После осам година спорова пред хрватским судовима, четири је успео да покрене у Стразбуру. Уверен је да ће та инстанца сторнирати законе који се тичу имовине из сукцесије.

"Онај ко узме у закуп, он ће уложити како би то економски искористио. Након 10 година, кад истекне тај рок о закупу, ако ми добијемо пред Стразбуром, морамо да решимо питање закупца. Питање је његових исплата, односно улога у ту имовину и шта смо добили – ништа", каже Зоран Ристић.

"Југобанка", "Генекс", "Железнице Србије", НИС, само су неке од фирми које потражују своје објекте. "Симпо" милионски вредне продајне салоне, у Загребу, Сплиту и Задру, и магацин у Самобору.

"То су објекти који су на одличним локацијамау, у Загребу робна кућа од 1.584 метра квадратна, у Сплиту продајни објекат који је наменски за намештај 769 квадрата", наглашава Слађан Дистић, директор "Симпа".

Представници Срба у Сабору најављују да ће од надлежних у Хрватској тражити додатна објашњења, шта са имовином која је предмет спора.

"Било би најбоље да државе билатералним сусретима политичара разреше то питање како би се пресекао тај гордијевски чвор сукцесије", рекао је Борис Милошевић из Самосталне демократске српске странке.

Према подацима хрватског Фонда за приватизацију – фирме из Србије полажу право на 319 објеката у Хрватској. Сто педесет осам је продато, 30 додељено на коришћење, а за 40 зграда воде се спорови.