Пленковић: Хрватска у очима ЕУ није несимпатична, већ несташко

Тако је Пленковић одговорио на питање новинара на трибини "Прес-клуба Европа", а на питање да ли је Хрватска у европским очима несимпатична због нерешених питања са суседима.

"Не бих рекао да смо несимпатични. Али постоје тенденције да се стави некаква етикета да смо некакав несташко који има мало нешто са Мађарима, мало нешто са Словенцима, мало са БиХ, мало са Србијом. Наша је политика: своје поштујемо, чувамо, туђе не дирамо", одговорио је Пленковић.

Додао је да све што Хрватска жели је да се примењују она начела од 25. јуна 1991, катастарске границе, поштовање међународног права.

"Што више показујете својим партнерима да сте спремни аргументовано, одважно и цивилизовано заузимати се за своје интересе, то вас више цене. Не видим ту проблем нити веродостојности нити уважавања, напротив", рекао је Пленковић, пренела је ХРТ.

За сутра је у Загребу најављен раније одложени сусрет Пленковића са словеначким колегом Миром Цераром.

Тим поводом Пленковић каже да бивше републичке границе треба да буду и некакав темељ у решавању граничног спора са Словенијом.

"Церар сутра у Хрватску долази са ставом да Хрватска треба да мало попусти, направи одређени искорак", рекао је хрватски премијер.

Говорећи о очекивањима од тог сусрета, Пленковић је рекао да арбитражна пресуда у многим аспектима, када је реч о копненој граници, практично следи темељно начело које је хрватски правни тим све време заступао, а то је катастарска граница.

Напомиње, међутим, да то не значи да прихвата ту пресуду нити да она за Хрватску има правно значење.

Додаје и да хрватска јавност треба да зна да на копну нема ниједне куће, ниједне породице која би остала с друге стране границе.

"Што се тиче Словеније, има по мом суду мање од стотинак таквих. Став је Хрватске да са Словенијом треба континуирано разговарати о граничном спору, без тензија, инцидената и једностраних потеза. Циљ је показати одређени ниво поверења и пријатељства", рекао је Пленковић уочи сусрета са Цераром.

Упитан шта је, према његовом мишљењу, обележило ову годину, Пленковић је рекао да је то годишњица Римских уговора, избор француског председника Емануела Макрона и останак немачке канцеларке Ангеле Меркел.

А на питање шта је било негативно у овој години, хрватски премијер каже:

"Мислим да ове године није било толико проблема као што их је било лани. Али, ако је релативни победник на изборима у Француској Марин ле Пен и у Уједињеној Краљевини Најџел Фараж, а у Пољској је то била Право и правда, онда је то очигледноо један талас популизма. По мом мишљењу, капитална је грешка Дејвида Камерона да иде на референдум о нечему што већ има", рекао је хрватски премијер.

На питање колико државе чланице унутар Уније разумеју сложеност политичке ситуације у Босни и Херцеговини, Пленковић каже:

"Како ко. Велики актери попут САД, Немачке, Француске, Уједињеног Краљевства и Италије знају више него довољно."

То су, објашњава, земље које играју све могуће утакмице истовремено, имају снаге за то.

"Земље које су близу Босни и Херцеговини – Хрватска, Словенија, Аустрија, Мађарска, Бугарска, Румунија и Грчка – такође перципирају догађаје у БиХ. Интерес 'другог прстена' и мало даљих земаља за свакодневне детаље у било којој од земаља југоистока Европе, укључивши Босну и Херцеговину, знатно је мањи", каже премијер Хрватске.