Годишњица убиства 17 Срба у Паулин Двору код Осијека 

 Те ноћи 1991. године, убијено је 17 Срба и један Мађар, просечне старости 64 године, саопштио је Веритас.

Међу убијенима је било осам жена и четири брачна пара, а из породице Катић убијени су Дмитар (82), његови синови Милан (59) и Петар (54), снаха Босиљка (47) и рођака Драгиња (69).

Након мучног убиства недужних цивила, 17 посмртних остатака је одвезено са места злочина и скривено на простору војног складишта Луг код Чепина, тако што је "гробница" прекривена са старим расходованим возилима, док је на месту злочина остављен скалпирани леш Вујновић Даре (57), која је зетечена и убијена ван "куће смрти". 

Сутрадан ујутро злочинци су кућу Андрије Буквића, у циљу уништавања трагова злочина, експлозивом сравнили са земљом. Истога дана из своје куће, која је била под стражом, нестала је болесна и непокретна старица Лапчевић Милка (81), чије је тело почетком марта 1992. године пронађено смрзнуто у јарку у близини села Храстин, око 2,5 километра удаљено од њене куће.

За овај злочин убрзо је сазнао и комадант оперативне зоне, пук. Карл Гориншек, и одмах о свему обавиестио Главни штаб ХВ-а и "про форме" наредио истрагу, која се претворила у строго чувану тајну.

О овом злочину се поново почело говорити тек крајем новембра 1996. године када је тадашњи комадант Другог зборног подручја, генерал Ђуро Дечак, од тадашњег шефа Хрватске извештајне службе (ХИС) Мирослава Туђмана тражио мишљење о прелокацији посмртних остатака, а убрзо после тога, 12. децембра, почиње њихова ексхумација и "паковање" у белу пластичну бурад. 

Средином јануара 1997. године, на састанку који је у строгој тајности одржан у Осијеку, за нову "гробницу" паулиндворских жртава одабрана је око 500 километара удаљена локација Ризвануша на Велебиту, недалеко од Госпића. 

Под надзором Сигуроносно-информативне службе (СИС), на чијем је челу тада био пуковник Анте Гугић, и уз пратњу и знање Криминалистичког сектора Војне полиције, којем је на челу био бојник (мајор) Анте Главан, транспорт "опасног терета" обавила је Карловачка инжењеријска бригада ХВ-а.

Посмртне остатке паулиндворских жртава на локацији Ризвануша пронашли су и ексхумирали истражиоци Хашког трибунала у мају 2002. године. 

Годину дана касније, породице су их идентификовале у Заводу за судску медицину у Загребу и већину њих сахраниле у заједничку спомен-гробницу у њиховом селу, коју су сами изградили и финансирали. 

Посмртни остаци Лапчевић Милке ексхумирани су у јуну 2006. године са Централног гробља у Осијеку, идентификована је у октобру исте године и сахрањена на истом гробљу.

Због ратног злочина против цивилног становништва извршеног у Паулин Двору, у марту 2003, оптужена су, само двојица припадника 130.бригаде ХВ као непосредни извршиоци, иако их је било много више. 

На суђењу, које је потрајало све до 2013. године, правоснажно су осуђена обојица оптуженика: Никола Иванковић на 15, а Енес Витешкић на 11 година затвора.

Иако је  протекло 25 година од злочина у Паулин Двору, хрватско правосуђе за овај злочин још никога није процесуирало по командној одговорности, као ни оне који су прикривали, односно наредили, организовали и реализовали премештање посмртних остатака жртава.

По попису становништва у Хрватској из 1991. у Паулин Двору је живело укупно 168 становника: 147 (87,50 одсто) Срба; девет Југославена; четири Хрвата и осам осталих. 

По попису становништва у Хрватској из 2011. године у том селу је живело укупно 76 житеља, без навођења националне припадности, наводи се у саопштењу Веритаса.