САД: Нерешена питања не дестабилизују Балкан

Ди Карло, која у Стејт департменту обавља функцију заменика помоћника државног секретара, у Скопље је дошла уочи наставка преговора о имену Македоније, којима посредује специјални изасланик УН Метју Нимиц.

"Надамо се да ово питање може да се реши ускоро. Ако може већ данас, било би најбоље, ако сутра, такође у реду. Желимо да се реши што пре да се више не губи време и да Македонија продужи са корацима унапред", рекла је Ди Карло након разговора са председником и премијером те државе Бранком Црвенковским и Николом Груевским.

Званичница Стејт департмента још је једном поновила снажну подршку САД македонским аспирацијама за чланство у НАТО и Европској унији, упозоравајући званичнике у Скопљу да такве амбиције треба поткрепити и страбилношћу унутар земље, односно што пре формирати нову владу.

Стигао и Нимиц

Истовремено, Нимиц је у Македонији дочекан демонстрацијама, пошто су Македонци још једном изразили озбиљно незадовољство немогућношћу међународне заједнице да испослује решење проблема који већ 17 година ремети односе између Атине и Скопља, а, у последње време, блокира и интеграционе процесе некадашње југословенске републике.

Нимиц се јуче у Атини састао са грчком министарком спољних послова Дором Бакојани, али после разговора није било никаквих изјава везаних за "нове компромисе" које су представници међународне заједнице последњих дана најављивали.

Ипак, грчки медији шпекулишу да ће изасланик УН властима у Скопљу предложити неколико могућих решења, укључујући називе попут "Горње", "Вардарске" или "Северне" Македоније, у жељи да се читаво дипломатско замешатељство реши у наредних десетак дана, односно како би се Македонија, уз Хрватску и Албанију, укључила у нови круг проширивања НАТО.

Проблем око имена некадашње југословенске републике, беспотребно, оптерећује односе две државе још од осамостаљења Македоније 1991. године, а Грчка је северном суседу чак, током 19 месеци 1993-94. године увела оштру економску блокаду, која је укинута тек након озбиљног притиска међународне заједнице.

Суштину проблема представља грчки став да се име Македонија може користити само за северну покрајину те државе, инсистирајући на историјском наслеђу које води порекло још од времена Александра Македонског.

Позивање на наслеђе славног античког државника и војсковође није страно ни властима у Скопљу, који су његовим именом крстили аеродром у престоници.

Од 1993. године, привременим споразумом, који је такође постигнут под патронатом светске организације, Македонија у међународним организацијама користи рогобатно име "Бивша Југословенска Република Македонија", док се у билатералним односима са већином држава употребљава уставни назив те држава "Република Македонија."

Осим проблема са именом, односи те две државе могу се оценити као добросуседски.

Повезане вести:

Нереални рокови за решење имена Македоније

Нова рунда преговора око имена Македоније