Бриони, Голи оток, Кумровец – Хрватска нема идеју за југословенско наслеђе

Наводи се да је Музеј на Голом отоку "место сећања без концепта", као и да је поставка слабо направљена, па је и део експоната без одговарајућих натписа.

"Оток био могао бити централно место сећања на пропалу Југославију", пише Ноје цирхен цајтуг и додаје да је у стваности то место на којем жртве нису достојанствено обележено.

"Голи оток није, с друге стране, ни одговарајуће туристички искоришћен, јер би могао бити представљен као "'југославенски Алкатраз'", додаје лист.

Лист пише да се надлежни у Хрватској и друштво не знају одговарајуће и достојанствено поставити према тим важним историјским темама, што је само још један симптом "неразрешених конфликата који праве поделе".

Описујући своју посету Голом отоку аутор текста Андреас Ернст каже да туристе дочекује сувенирница у којој се може фотографисати са плочом са затвореничким бројем или у затворском оделу, што се сматра "нукусним".

Подсећа да се на отоку налазио логор "југославенског диктатора Тита" у коме је било око 16.000 људи и да понуђена "забава за туристе изгледа гротескно с обзиром на муке који су многи људи на овом отоку доживели".

Наглашава да је касније Голи оток постао затвор за криминалце, а не политичке противнике, те да је коначно затворен 1988. године. До тада је на њему изгубило живот око 400 људи.

Ноје цирхен цајтуг напомиње да је логор основан након Титовог раскида са Стаљином, као и да је Голи оток био његова лична одлука.

"Несумњиво је у партији и армији било фанатичних поборника Стаљина, који нису могли да поднесу Титово одвајање. Против ове 'пете колоне' је спроведена брутална чистка стаљинистичког типа – неколико речи, виц или испад беса су били довољни да стари другови заврше на Голом отоку", пише лист и констатује да то место "сведочи о најмрачнијем периоду те државе и њене репресије, која је средином шездесетих значајно попустила".

Напомиње се и да је у Кумровцу, чије се уређење хвали, Титов живот представљен кроз родну кућу и раскошну сахрану "на којој је било 128 светских делегација", али да о животу југославенског лидера између те две тачке нема ништа.

"И четрдесет година након Титове смрти хрватско друштво није нашло начин заузети јасан став према Титу", наглашава Ноје цирхен цајтуг и додаје да "југославенско наслеђе дели хрватско друштво – конзервативно-католичка десница југославенску идеју сматра претњом и маском за великосрпство, док је за левицу Тито симбол борбе против окупације и фашизма, чега је симбол фашистичка НДХ, 'марионета Италије и Немачке"'.

Као трећу кључну локацију Титовог наслеђа у Хрватској лист наводи Брионе, који се описују као рај и Титова летња резиденција у којој је примао многе светске државнике, али и филмске звизде попут Елизабет Тејлор и Ричарда Бартона.

Бриони су пример "гламура диктатора", данас национални парк на коме је време стало 1980. године.

Напомиње се и да се међу данашњим гостима Бриона налазе и неки познати културњаци, попут Радета Шербеџије, који на Малом Бриону лети приређује позоришне представе попут "Краља Лира".

На Брионима се "не гаји ни Титов култ нити се његова епоха прећуткује", али и они илуструју неодлучност хрватског друштва према Титовом наслеђу, као и Голи Оток и Бриони, само на посебан начин.

"На Брионима влада невероватан шарм", пише швајцарски лист.