Сестра Мила Ђукановића у "Рајским папирима"

Међу профилима моћних људи чије су офшор фирме откривене у бази захваљујући Међународном конзорцијуму истраживачких новинара (ICIJ) јесте и онај Ане Ђукановић, под њеним ранијим презименом Коларевић.   

"Коларевићева је била акционар у фирми 'Ранин лтд', компаније регистроване на Малти 2012. године, када је њен брат Мило Ђукановић последњи пут изабран за премијера. Према извештајима српских медија, 'Ранин' је власник 'Србија никла', рударске компаније која је 2012. хтела да инвестира око 1,4 милиона долара у тамошња налазишта никла, што је изазвало протесте у Србији због ризика по здравље од 'експлоатације никла'", стоји у профилу Ђукановићеве који је урадио ИЦИЈ. 

Према документима из малтешког регистра предузећа од 2012. до 2015, више од 90 одсто послова "Ранина" је било "ван Малте".

"Октобра 2015, Коларевићева је продала пола својих акција директору 'Србија никла' Радомиру Вукчевићу, који је постао и директор 'Ранина' уместо ње. Тренутно је једини акционар, према документима из малтешког регистра", тврди ИЦИЈ.

Друга офшор фирма овог пара је била повезана са финском рударском компанијом. 

"Документи такође показују да су Коларевићева и Вукчевић били директори 'Ruukki International Ltd', малтешке филијале финске компаније, специјализоване за рударство и прераду минерала. У октобру 2017, ова фирма се водила као угашена на Малти."

Коларевићева је одговорила ИЦИЈ-у да је била део "оснивачке и управљачке структуре" "Ранина" у кратком периоду након оснивања, а да компанија и њене филијале нису оствариле никакав профит јер нису испуниле потребне услове за почетак својих активности, пише ИЦИЈ. 

Иако је пословање преко офшор дестинација легално, офшор компаније се често користе за скривање правог власника, имовине, избегавање плаћања пореза и прање новца. Ово не значи да су Ђукановићева и Вукчевић било чиме прекршили закон, наводе Вијести. 

ИЦИЈ пише да се породица Ђукановић сматра једном од најбогатијих у Црној Гори, а да је адвокатица Ана Ђукановић имала некретнине и акције вредне више од 3,5 милиона долара 2009, према тадашњем истраживању ИЦИЈ-а и сарајевског Центра за истраживачко новинарство.